ЖИКИНА ДИНАСТИЈА – ЦЕО ФИЛМ (14 сати)

DKSG gostovanje u SKC Novi Sad

12,18, 26. 7. u 21.00, filmovi DKSG radionica Izvan Mraka i Pametnik

IZVAN MRAKA - Dokumentarci o klasičnom bioskopu

Klasičan bioskop kao kulturna navika, prostor, mesto kolektivnog sna, eskapistički vremeplov - zasigurno nestaje. Kako će sudbina bioskopa uticati na dalji put savremenog filma ostaje da se vidi. Možda kinematografska izražajna forma preraste u elitističku i hermetičnu umetnost kakva je danas opera (nekadašnja pučka) a kasnije građanska zabava?

Jedno je sigurno, čaroliju grupnog emotivno - cerebralnog doživljaja u filmskom mraku polako zamenjuje Edisonovski čin individualnog gledanja filma pod punim svetlom i hladnim ekranom monitora.

Ova projekcija dokumentarnih filmova je vrsta intimnog opraštanja sa bioskopom kroz autorsku vizuru reditelja koji dele mišljenje sa potpisnikom ovih redova i njegov nestanak smatraju velikim gubitkom za civilizaciju koja odavno proživljava svoju dekadentnu fazu. Sa druge strane, ovaj izbor je omaž posetiocima bioskopa, naivnim zaljubljenicima u treperavi paralelni svet, hodočasnicima zamračenih dvorana. Svaki od dokumentaraca koji ćete videti je autentično poetsko svedočanstvo o jednom svetu koji nestaje i njegovim protagonistima.

Igor Toholj, urednik filmskog programa DKSG

Program:

MOJ SVET PUN SVETLOSTI

r: Andrej Aćin

ul: Milena Predić, Nemanja Oliverić, Miona Petrović

Srbija, 2007, 51’

Dugometražni dokumentarno - igrani film o domaštanoj stvarnosti. Početkom pedesetih godina prošlog veka Mile i Laza se upoznaju i rešavaju da naprave "bioskop". Laza je neverovatan filmofil i u stanju je da prepešači 30 km do najbližeg bioskopa u kojem se prikazuje neki novi film. Mile je zaluđenik za tehniku, koji sam konstruiše svoje mašine. On predlaže Lazi da mu konstruiše projektor kako bi mogli da prikazuju "filmove" koje je Laza dotad napravio...

BATUOV BIOSKOP 

r: Andžej Fidik

Poljska, 1998, 58’

U Evropi, fenomen putujućeg bioskopa postojao je samo u prvim godinama kinematografije, kada je bioskop bio još samo vašarska atrakcija. Uskoro, većina gradova i sela su imali svoje bioskope, zatim dolazi era video - klubova. U Indiji, još uvek postoji 2.000 pokretnih bioskopa, od kojih je jedan bioskop G. Batua, šareno vozilo sa starim sovjetskim projektorom, projekcionim platnom od bele tkanine i nekoliko kilometara celuloidne filmske trake. Ekipa Andžeja Fidika prati polazak Batuovog bioskopa iz Kalkute, kroz sela i naselja ribara, lovaca, sve do daleke pokrajine Orisa. Ovo je prebivalište primitivnih plemena, čiji način života nije promenjen već hiljadama godina.

KINO SVET 

r: Marek Janičik

Slovačka, 2013, 28’

U 2012. je bilo 132 bioskopa u Slovačkoj. 23 su imali drvena sedišta. Više od 50% je nestalo te godine. Bioskop Osveta u Ocovi u Slovačkoj je jedan od poslednjih. Radio je od 1949-2012. Ondrej Hronciak, protagonista ovog dokumentarca radio je u njemu od 1972.

KINO ARHAIK: POSLEDNjA TURNEJA

r: Igor M. Toholj

Srbija, 2003, 41’

Protagonisti ovog filma su ljudi iz nekog drugog vremena. Oni kreću na poslednju turneju svog starog, putujućeg bioskopa po mestima južnog Banata, gde prikazuju film Kros kontri Puriše Đorđevića. U međuvremenu sve se promenilo, a za njih dvojicu vreme je odavno stalo. S druge strane, lokalne bioskopdžije svedoče o propasti kinematografa i nestanku poslednje prave bioskopske publike...

AMBASADORI FILMA

r: Ratko Orozović

Jugoslavija, 1979, 18’

Priča o putujućem bioskopu na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Nagrađen na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu.

CENTRAL

r: Vuk Savić

Srbija, 2011, 7’

Central je ime poznatog bioskopa u Zemunu. Danas je napušten i pretvoren u improvizovani tržni centar...

KINOOPERATER 2063

r: Nikola Polić

Srbija, 2013, 13’

Kino operater iz bioskopa u Kulturnom centru Beograda Dragan Veličković, govori o godinama koje je proveo sa filmom, priča o jednom poslu, jednoj ljubavi i jednom putu koji nestaje...

PIKERKA

r: Slobodan Žujević i Vlada Borisavljević

2012, 7’

Radionica Pametnik

Projekcija odabranih filmova nastalih u okviru radionice Etnografskog i arheološkog filma PAMETNIK.

Radionica PAMETNIK osmišljena je kao sintetizovanje teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti vizuelne antropologije kroz istraživački rad, sa produkcijom i distribucijom dokumentarnih filmova kao krajnjim rezultatom. Misija je usmerena na valorizaciju i prezentaciju kulturnog i etničkog nasleđa ruralnih i urbanih područja kroz audio-vizuelnu formu etnografskog, etnomuzikološkog ili arheološkog filma.Od 2009. radionica se usmerava na povezivanje sa učesnicima iz regiona, kako autorima tako i ustanovama. Do sada, polje delovanja radionice 2008/9. bilo je usmereno na područje Stare planine gde je nastalo ukupno šest filmova. U radionici su učestvovala i dva reditelja iz regiona – Radoj Nikolov iz Bugarske i Mihalis Agrafiotis iz Grčke.Od 2010. godine područje interesovanja premešta se na sever, u pogranično područje Bačke - Kanjižu, atar puste Jaraš. Jaraš je veoma inspirativno područje za umetnike iz kanjiškog kruga, na čelu sa Jožefom Nađom i Zoltanom Bičkeijem. Samo područje je pored jedinstvenih lokacija za snimanje i istraživanje okruženo sa nekoliko sela i salaša koji se izdvajaju jedinstvenim tradicionalnim oblicima života koji su predmet interesovanja ove radionice. Takođe, tu su i dragocena arheološka nalazišta sa hunskim i avarskim artefaktima, gotovo u samom centru ove varošice. U okviru radionice nastalo je i obilje fotografskog i audio materijala. Mentori radionice: Slobodan Simojlović, reditelj i Slobodan Aleksić, arheolog, Zoltan Šifliš, reditelj, dr Janoš Tari, etnolog, reditelj, šef vizuelnog arhiva Nacionalnog etnografskog muzeja u Budimpešti. Produkcija: Igor M. Toholj, urednik filmskog programa DKSG.

2. i 9. 8. u 21.00, predstavljanje festivala Balkanima i produkcije Akademskog filmskog centra

Akademski filmski centar osnovan je 1958. godine pod imenom Akademski kino klub. Kroz svoju relativno dugu istoriju, zahvaljujući autorima koji su stvarali u njemu (Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović, Dragoslav Lazić, Sava Trifković, Tomislav Gotovac, Milan Jelić, Radoslav Vladić, Ivan Obrenov, Vjekoslav Nakić, Ivko Šešić, Nikola Đurić, Bojan Jovanović, Miodrag Milošević, Miloje Radaković, Dejan Vlaisavljević, Igor Toholj, Bob Milošević, Ivana Todorović..), postao je jedan od nekoliko najznačajnijih i najviše nagrađivanih filmskih klubova u zemlji. Centar od 1976. godine deluje u okviru Doma kulture “Studentski grad” i jedini je kino klub koji je “preživeo” na ovim prostorima. Sa preko 1000 filmova i video radova nastalih u Centru i sa ogromnom kolekcijom avangardnog filma i video radova drugih autora, Centar je osnovao Arhiv alternativnog filma koji će voditi brigu o ovom vrednom filmskom nasleđu. Pored velikog broja projekcija i predavanja, filmskih škola i radionica, Centar organizuje i dva značajna festivala: ALTERNATIVE FILM – VIDEO (1982 -1990, 2003...) i Međunarodni festival animiranog filma BALKANIMA (2004 - …). Sa prosečnom produkcijom od oko 10 kratkometražnih filmova godišnje, Centar je mesto gde mladi autori mogu neometano da istražuju mogućnosti medija filma i videa.

BALKANIMA – Evropski festival animiranog filma

Osnovan 2004. godine, u Domu kulture „Studentski grad“ na inicijativu prof. Nikole Majdaka. Misija Festivala je stimulacija i promocija domaće produkcije i produkcije regiona, saradnje i razmene programa u regionu i sa evropskim centrima, i obuka mladih autora u toku aktivnih radionica u festivalskom programu. 

ALTERNATIVE FILM/VIDEO – Festival novog filma i videa

Festival novog filma i videa autora iz regiona bivše Jugoslavije je festival regionalnog takmičarskog programa i međunarodnih pratećih programa. Osnovan je 1982. i održavan je do 1990. Obnovljen je 2003. godine i od tada se bavi daljim umrežavanjima u regionu putem razmene programa i intenzivne festivalske saradnje. Od 2006. je međunarodni a poslednjih godina fokus se vraća na region.

Radionica filmske režije omogućava polaznicima da steknu znanja iz istorije i teorije filma, osnova montaže i kamere, kao i da realizuju svoj film u produkciji AFC-a. U sezoni 2015/16. Radionicu filmske režije vodili su prof. Nikola Stojanović, Aleksandar Davić, Miodrag Milošević, Mihajlo Jevtić i Želimir Žilnik (seminar).

5. 8. u 21.00, Predstavljanje radionice savremenog plesa DKSG Novi studio „Traganje za pokretom“

Otvoreno pozorište

Novi studio

TRAGANjE ZA POKRETOM

Prezentacija radionice savremenog plesa

Igraju: Anđela Popović, Marija Radoman, Vanja Ristić,Sanja Đuričić, Vojkan Protić

Autorka prezentacije: Sanja Cvrkotić

Prezentacija radionice savremenog plesa DKSG i fizičkog teatraTraganje za pokretom, u okviru koje su učesnici bili u prilici da osveste i osnaže svoje telo, da se upoznaju sa različitim plesnim tehnikama i iskažu svoju kreativnost i stvaralačku individualnost. Kroz proces improvizacije, bavili su se pitanjem šta je to savremeni ples i rečnikom pokreta iskazali su svoj odnos prema njemu.

15. 8. u 19.30, predstavljanje knjige „Kako je nestao Majls Evans“ Milena Alempijevića u produkciji DKSG

Kada se kaže džez na filmu, uobičajeno se asocijacije stvaraju oko filmskih ostvarenja koje su tematski okrenute biografijama postojećih ili fiktivnih džez muzičara, ili onih u kojima je džezu poverena delikatna uloga filmske muzike. Međutim, namera studije „Dan kada je nestao Majls Evans“ - Džez i filmska naracija je da u igranim filmovima koji se ne mogu svrstati u neku od pomenutih kategorija otkrije ponekad neveliko, ali značajno prisustvo džeza. Reč je o džezu koji nije u prvom planu, koji ne mora da ima odlučujući uticaj na tok i razvoj filmske priče, ali je uvek značajan mikronarativ u njenoj strukturi, dragocen detalj koji nekoj od scena daje osoben fon ili sugeriše važnu karakternu crtu junaka. Ova studija Milena Alempijevića postavlja sebi zadatak da mnoštvo zanimljivih primera iz američke i evropske produkcije posredstvom džeza poveže u mrežu značenja, dokazujući da, bez obzira na žanr filma, džez doprinosi podjednako efektno i na uzbudljiv način i kada je sredstvo moćne poruke i kada je samo mali hir scenariste. Studija „Džez i filmska naracija“ donosi odabrane primere u rasponu od pedeset godina kao svedočanstvo o tome da su sineasti različitih poetika oduvek nepogrešivo prepoznavali ova dragocena svojstva džeza.

Milen Alempijević

O autoru: Milen Alempijević (Čačak, 1965) radi u čačanskom Domu kulture na mestu urednika Filmskog i video programa i kao umetnički direktor međunarodnog festivala animacije Animanima. Autor je desetak knjiga različitih žanrova iz oblasti beletristike, kao i knjige eseja o animiranom filmu Umetnost preterivanja. Članke i tekstove o filmu i animaciji objavljivao u specijalizovanim časopisima (TFT, Filaž, Homo Feliks), u dnevnim listovima i kulturnoj periodici (Polja, Severni bunker, Književni magazin, Koraci). Priredio je dvobroj 183-184 časopisa za umetnost i kulturu Gradac posvećen džezu. Autor više multimedijalih predavanja na teme iz oblasti filma, animacije i džeza.

18. 8. u 21.00, Mićunov ćošak: New Orleans Jazz

Iz bar pet gradova sa juga SAD dopiru glasovi koji uporno dokazuju da je baš u njima nastao džez; ipak je kao mesto rođenja opšte prihvaćen Nju Orleans. Smatra se i da su džez uglavnom stvorili crni muzičari, a najraniji heroji su i bili ili Afroamerikanci ili Kreoli. Mnogi od njih su se bavili i drugim poslovima; po jednom mišljenju to su bili „obični ljudi, koji bi se kroz  muziku u trenutku nadahnuća spojili sa večnošću“. Oni o kojima će biti reči – King Oliver, Luj Armstrong, Dželi Rol Morton, Sidni Beše – teško da su bili obični. Improvizujući „uživo“ pred publikom rasli su iz izvođača u autore. Opet, džez je postao nacionalna a zatim i svetska muzika od časa kad je snimljena ploča. Prvu je izdao Original Dixieland Jass band. Izraz diksilend su upotrebljavali beli džezeri koji su svoju varijantu njuorleanskog stila preneli na sever. Biks Bajderbek beše prvi belac sa originalnom džez koncepcijom zasnovanom na formi diksilenda.

Predavanje, sa video projekcijom, je i priča o dva grada, jer se njuorleanski stil u punoj meri razvio u Čikagu.

Mićun Ristić, kultni predavač iz Beograda, studirao je filozofiju i kao veliki poznavalac umetnosti, muzike, stripa i kulture uopšte, ima dugogodišnji staž i veliki broj prelepih, posećenih predavanja. Njegova predavanja su mistična i duhovita a pre svega bogata zanimljivostima i činjenicama koje zaista samo veliki zaljubljenik može da istraži i pronađe.  

16. 9. u 21.00, predstavljanje muzičkih radionica DKSG –

Hor Studenjak i Ritam Studentskog grada

Radionica za udaraljke namenjana je studentima koji su zainteresovani za bavljenje muzikom i ovladavanjem veštinom sviranja na udaraljkama. Na inicijativu Aleksandra Andrejevića, timpaniste Simfonijskog orkestra RTS-a, u okviru radionice mladi ljudi su u prilici da se upoznaju sa osnovama muziciranja i muzičkim numerama za udaraljke. Perkusionistička  radionica - RITAM STUDENTSKOG GRADA  jedna je od aktivnosti kvalitetnog motivisanja stanovnika Studentskog grada ka okretanju pravim muzičkim vrednostima.

Hor Studenjak zamišljen je kao prilika za pevanje, kreativno izražavanje i druženje, za sve studente koji to žele. Pevački talenat je poželjan, ali ne i neophodan. Repertoar hora je oformljen u skladu sa kreativnim doprinosom studenata, pa su tako autorski stihovi i ideje za pesme veoma dobrodošli. Hor vodi kompozitor i dirigent Matija Anđelković.

Zapaženi nastupi muzičkih radionica DKSG u 2016. su gostovanja u Studentskom kulturnom centru Beograd, na susretima Studentskih kulturnih centara Srbije u Nišu u junu ove godine, na festivalu Dev9t i klubu Polet u Cetinjskoj ulici.

Vidimo se!!!