Драган Великиц
Четвртак 1.11. у 20:00, Мала сала
Савремена домаћа проза
ДРАГАН ВЕЛИКИЋ
Учествују: Тихомир Брајовић,
Младен Весковић и аутор
Четвртак 1.11. у 20:00, Мала сала
Савремена домаћа проза
ДРАГАН ВЕЛИКИЋ
Учествују: Тихомир Брајовић,
Младен Весковић и аутор
Драган Великић је српски писац чије
су све књиге преведене на немачки,
а поједине на још петнаест језика. Роман Руски прозор, за који је добио НИН-ову, награду Меша Селимовић
и средњоевропску награду за књижевност, његово је најпревођеније дело. Великић је обавезни представник српске књижевности на иностраним сајмовима и често позиван учесник европских књижевних трибина. Био је амбасадор Србије у Аустрији. Рођен је у Београду, одрастао је у Пули, граду чији је отисак у себи пренео и у свој литерарни свет. Дипломирао је светску књижевност, а бавио се и музиком свирајући у рок саставима. Његов први роман Виа Пула (награда Милош Црњански), изашао је 1989. Био је уредник издавачке делатности Радија Б92. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер. Објавио је и романе: Астраган, Хамсин 51, Северни зид (стипендија фонда Борислав Пекић), Дантеов трг, Случај Бремен, Досије Домашевски и последњи Bonavia.
Пише приче и есеје.
„Колико прича о једној љубавној вези
и једном женском пријатељству/ ривалству, толико је, заправо и више, Бонавиа прича о ономе што је њене носеће ликове формирало, о породичном наслеђу углавном обележеном одвише одсутним (или
чак одбеглим) очевима и одвише присутним мајкама (... ) Драган Великић у роману Бонавиа, као и у претходнику, Руском прозору, демонстрира изузетну приповедачку и језичку културу,
готово савршено избрушен стил и фасцинантан осећај за сликовит, упечатљив детаљ. Аутор верно прати
и надограђује своје ауторске опсесије,
од малих опредмећених симбола свакодневице, преко возова и трамваја, и дакако градова: Земуна, Будимпеште и Беча. (...) Ако сте савршен човек којег су на свет донели савршени родитељи и који је растао у савршеној хармонији, а у истој ће и умрети, немојте читати Бонавиу (осим можда као вама тешко разумљив Извештај Из Људског Пакла). Уколико пак нисте, не знам шта још чекате?“
Теофил Панчић, Време, 28.6.12.