ХАРПЕР ЛИ (29.4.1926 – 19.2.2016) – омаж

Utorak 15.3. u 20:00, Mala sala

HARPER LI (29.4.1926 – 19.2.2016) – omaž

Govori Vladislava Gordić Petković

Projekcija filma Ubiti pticu rugalicu

Harper Li, američka spisateljica, rođena i preminula u Monrovilu u Alabami, poznata je po romanu Ubiti pticu rugalicu (To Kill a Mockingbird) iz 1960, klasiku američke književnosti, po kojem je 1962. snimljen kultni film. Odlikovana je 2007. Predsedničkom medaljom slobode za doprinos književnosti. Prošle godine je dala dozvolu za objavljivanje knjige Idi i postavi stražara (Go Set a Watchman), čija se radnja događa nakon radnje opisane u prvom romanu. Iako je nastavak, ovaj roman je nastao ranije. To je prva verzija koju su izdavači odbili i iz koje je Li izvukla delove i napisala Ubiti pticu rugalicu. Pošto je autorka, usled posledica moždanog udara, bila slepa, gluva i nepokretna od 2007, mnogi su se zapitali da li je uopšte dala pristanak da se prva verzija knjige Ubiti pticu rugalicu objavi kao posebna knjiga.

 “Za američku civilizaciju i kulturu, pedesetšestogodišnji roman Ubiti pticu rugalicu, sada dopunjen juvenilijom Idi postavi stražara, Harper Li nije samo knjiga, nego i istorijski događaj od nacionalnog značaja. Laureat Pulicerove nagrade, moderni klasik i kamen temeljac američke lektire jeste povest o elementarnoj etičnosti kakvu bi svaka nacionalna književnost morala da ima. Nije preterano rangiranje ove knjige od strane britanskih bibliotekara kao jednako važne koliko i Biblija: bez imalo patetike, proglasili su je delom koje svaki odrastao čovek mora da pročita pre smrti.

Etički značaj ove parabole o humanosti i toleranciji dopunjava i živ, bezmalo kinematografski pripovedni dar Harper Li, njen suptilan osećaj za trenutak i detalj, koji pretvara Pticu rugalicu u jednu od onih knjiga u kojima se idilična jednostavnost detinjstva raskrinkava kao prijatna obmana a da ipak ništa ne izgubi od privlačnosti za čitaoca. Ovaj roman nudi oporo a nezaboravno svedočanstvo o odrastanju, koje i u zajednici zahvaćenoj rasizmom kao gangrenom može da sačuva elementarnu humanost. “