МОЈ СВЕТ ПУН СВЕТЛОСТИ / БАТУОВ БИОСКОП
5 -7. 5. Mala sala
IZVAN MRAKA
Ciklus dokumentarnih filmova o klasičnom bioskopu, pojavi koja nestaje
Klasičan bioskop kao kulturna navika, prostor, mesto kolektivnog sna, eskapistički vremeplov- zasigurno nestaje. Kako će sudbina bioskopa uticati na dalji put savremenog filma, ostaje da se vidi. Možda kinematografska izražajna forma preraste u elitističku i hermetičnu umetnost kakva je danas opera, nekadašnja pučka, a kasnije građanska zabava? Jedno je sigurno-čaroliju grupnog emotivno-cerebralnog doživljaja u filmskom mraku polako zamenjuje Edisonovski čin individualnog gledanja filma pod punim svetlom i hladnim ekranom monitora. Ovaj ciklus dokumentarnih filmova je vrsta intimnog opraštanja sa bioskopom kroz autorsku vizuru reditelja koji dele mišljenje sa potpisnikom ovih redova i njegov nestanak smatraju velikim gubitkom za civilizaciju koja odavno proživljava svoju dekadentnu fazu. Sa druge strane, to je omaž njegovim posetiocima, naivnim zaljubljenicima u treperavi paralelni svet, hodočasnicima zamračenih dvorana. Svaki od dokumentaraca koji ćete videti je autentično poetsko svedočanstvo o jednom svetu koji nestaje i njegovim protagonistima.
Ponedeljak 5. 5. u 20:00, Mala sala
MOJ SVET PUN SVETLOSTI
r: Andrej Aćin, Srbija, 2007, 51’
ul: Milena Predić, Nemanja Oliverić, Miona Petrović
Dugometražni dokumentarno-igrani film o domaštanoj stvarnosti. Početkom pedesetih godina prošlog veka Mile i Laza se upoznaju i rešavaju da naprave “bioskop”. Laza je neverovatan filmofil; u stanju je da prepešači 30 kilometara do najbližeg bioskopa u kojem se prikazuje neki novi film. Mile je zaluđenik za tehniku, koji sam konstruiše svoje mašine. On predlaže Lazi da mu konstruiše projektor kako bi mogli da prikazuju “filmove” koje je Laza dotad napravio...
BATUOV BIOSKOP, Poljska, 1998’ 58’
r: Andžej Fidik
U Evropi ,fenomen putujućeg bioskopa postojao je samo u prvim godinama kinematografije, kada je bioskop bio još samo vašarska atrakcija; uskoro, većina gradova i sela su imali svoje bioskope, zatim dolazi era video- klubova. U Indiji, još uvek postoji 2.000 pokretnih bioskopa, od kojih je jedan bioskop G. Batua, šareno vozilo sa starim sovjetskim projektorom , projekcionim platnom od bele tkanine, i nekoliko kilometara celuloidne filmske trake. Ekipa Andžeja Fidika prati polazak Batuovog bioskopa iz Kalkute, kroz sela i naselja ribara, lovaca, sve do daleke pokrajine Orisa. Ovo je prebivalište primitivnih plemena, čiji način života nije promenjen već hiljadama godina.