НЕК МУ ЈЕ ЛАКА ЦРНА ЗЕМЉА

Reč je o komediji Vide Crnčević-Basara, koja je inspirisana tezom da „svako ima nekog koga nema” i posvećena je svim opravdano i neopravdano odsutnim ljudima u njenom životu. Ona potpisuje i režiju komada.

Naime, dve žene našle su se zajedno posle sahrane čoveka kojeg su volele obe, mada samo jedna to priznaje. Šta ih sve u životu, osim pokojnika, spaja? U čemu su slične, a u čemu sasvim različite? Šta to može biti smešno u jednoj tužnoj situaciji? Da li je i njihovo prošlo zajedno sa pokojnikom, i da li će naše junakinje o pokojniku govoriti sve najlepše? Kako je jedna šetnja Kalemegdanom promenila njihove živote, i kakva je uloga šećerne vune, goblena i pokera u celoj priči? Ali nisu samo njih dve. Kostica je voleo žene i bio široke ruke. Voleo je život.