Соња Савић-Урбана икона

Ciklus filmova i razgovora povodom  petogodišnjice smrti Sonje Savić

Debitovala je na filmu još kao tinejdžerka (“Leptirov oblak”, 1977). Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina (“Živeti kao sav normalni svet”, “Una”, “Šećerna vodica”, “Davitelj protiv davitelja”, “Balkanski špijun”, “Osuđeni”, “Čavka”) izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. Za ulogu u filmu “Život je lep” (1985) nagrađena je na festivalu u Veneciji. Devedesetih godina ređe se pojavljuje na filmu (“Mi nismo anđeli”, “Uvod u drugi život”, “Ni na nebu ni na zemlji”, “Urnebesna tragedija”), ali je sve aktivnija kao rediteljka (“Prvi srpski tehno vodvilj”, “Supernaut ­ Beograd andergraund”, “Plej”). Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu “Hleb i mleko” (2001), nagrađenog “Zlatnim lavom” u Veneciji.

Sreda 25. 9. u 20:00, Mala sala

REMINISCENCIJA

Kratki igrani film

r: Dimitri Pierre Udovički

ul: Sonja Savić

Produkcija AFC DKSG

Srbija, 2002, 13’

Posle smrti svoje majke, ćerka, hladna poslovna žena koja živi u inostranstvu, stiže sa namerom da proda majčin stan. Uspomene koje budi roditeljski dom čine da njena odluka o prodaji i zakazani povratak postanu neizvesni.

JUG-JUGOISTOK

r: Milutin Petrović

ul: Sonja Savić, Nedeljko Despotović,

Miloš Lolić, Puriša Đorđević

Srbija, 2005, 83’

Nekada popularna srpska glumica Sonja Savić, koja već deset godina živi u Sloveniji, došla je u Beograd da se sa majkom i bratom Milošem iz Belgije, koga nikad nije videla, dogovori o nasledstvu. Sonja dobija histerični napad tvrdeći da joj je oteta kćerka Sofija i beži u nepoznatom pravcu.

Usamljena, luda i izolovana, Sonja Savić, glavna junakinja ove priče, istovremeno je/glumi i baku i majku i, na izvestan način, samo to dete, koje, prema mišljenju baka, svakako i uvek treba imati. Svi ostali, raspoređeni oko Sonje su/glume pripadajuće uloge koje joj ne mogu pomoći, ali joj mogu nauditi. Takva junakinja, u stalnoj ludnici naše zemlje, njene prošlosti i savremenosti, završavajući na kraju filma u Lazi Lazareviću kao, paradoksalno, poslednja moralno normalna osoba, u stanju je da film-repliku na mnoge filmove (Hitchcockov Sever–severozapad - 1959, Premingerov Bani Lejk je nestala - 1965), Antonionijevo Uvećanje - 1966, Kaufmanov - Invazija trećih bića - 1978) okonča kaoStalker (1979) Tarkovskog: u mreži nesaznatljivog nadnaravno postaje moguće, jedino je pitanje kako i zašto u užasnoj otuđenosti i metafizičkoj hladoći - ne ugasiti svetlo. Prelepo i prokleto

Vladislava Vojnović, Popboks

Posle projekcije filma razgovor sa scenaristima i rediteljem filma Milutinom Petrovićem i Sašom Radojevićem