100 godina od smrti pesnika DUŠANA VASILJEVA

Četvrtak 31. oktobar u 19.00, Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”
Sto godina od smrti pesnika – DUŠAN VASILJEV 
Učestvuju: Mića Vujčić, Viktor Škorić i Tamara Mitrović

O Dušanu Vasoljevu govore Mića Vujičić i Viktor Škorić, autor knjige "Magle, noći i žice - Eseji o Dušanu Vasiljevu" (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo)

Dušan Vasiljev (Velika Kikinda, 19. 7. 1900 – Kikinda, 27. 3.1924), pesnik, prozni i dramski pisac, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, osnovnu školu je pohađao u Kikindi, a građansku i učiteljsku u Temišvaru, gde se njegova porodica preselila 1911. Dok je išao u školu, radio je kao pisar, a 1917. se prijavio u vojsku. S fronta se vratio sa znacima malarije i bronhitisa. Po povratku u Temišvar bio je pisar i tumač u srpskoj vojsci u komandi mesta. Osnovao je Kolo mladih Srba i list Sloga. Kada je srpska vojska napustila Temišvar, preselio se u Beograd, gde je vanredni slušalac na Filozofskom fakultetu. Bio je saradnik Sloge, Književnog juga, Dana, Misli. Prekinuo je studije, završio pedagoški kurs i preselio se u Čenej. Ponovo je 1921. pozvan u vojsku u Kratovo. Bolestan, pušten je kući, gde provodi vreme u čitanju i pisanju. Odlazi na lečenje u Zagreb 1923, odakle ga vraćaju. Pesma Čovek peva posle rata, objavljena u časopisu Misao 1920, odmah ga je uvela u središte posleratnih književnih strujanja. Prva knjiga Dušana Vasiljeva objavljena je posthumno. Iza njega je ostalo oko 300 pesama, 20 novela, 4 drame i bogata prepiska. 

Naš život je titranje atoma
tela
kroz polja crna i bela,
i duše
od pobeda do sloma....
              iz pesme „Kaktusi“