1971. GODINA U ROKU – BELO

Petak, 18. jun, 20.00 Amfiteatar 

U junu 1971, u Tupelu (Misisipi) za javnost je otvorena kuća u kojoj je rođen Elvis Presli. Don Mak Lin se proslavio pesmom American Pie u kojoj je, kroz priču o usponu i padu rokenrola, progovorio o društvenom i političkom sazrevanju svoje generacije. U godinama na šest, rok je bio mlad a u sedmu deceniju prošlog veka je ušao vrlo svestan vlastite (slavne) prošlosti, kojoj su dodatnu težinu dale smrti velikih protagonista. Godine 1971. posthumno su objavljeni albumi Hendriksa i Dženis Džoplin; u žiži javnosti su bili od 1967. i već 1970. sagoreli. The Doors su se suočili sa sudskim procesom i otkazivanjem turneje; u naglo obnovljenoj konzervativnoj klimi leđa su im okrenuli rok štampa i deo publike. Odgovorili su moćnim albumom LA Woman koji se pokazao kao labudova pesma jer je Džim Morison ubrzo nađen mrtav. Džordž Harison je organizovao koncert za žrtve rata i gladi u Bangladešu, odazvali su se Dilan, Klepton (…) i publika. Rok nije izgubio savest ali je odustao od borbe za promenu sveta – to je prepušteno nauci koja donosi napredak. Ideja da bi i rok mogao da napreduje stoji iza uzleta progresivnog i folk-roka u Britaniji, džez-roka i orkestriranog soula u Americi. Godinu je obeležila i poplava hevi-metala. Hvaljen je četvrti album Led Zeppelin-a; drugi su i bez podrške kritike punili velike hale, Grand Funk je čak i stadion. T-Rex su sludeli tinejdžere i stvorili novu stvar, glem-rok. Snimljeno je toliko izuzetnih ploča da je teško izdvojiti deset najbitnijih. Ostaje da proverimo da li Sticky Fingers (Rolling Stones), Blue (Džoni Mičel), Imagine (Džon Lenon) i posle pedeset godina zaslužuju status remek-dela.