BOJAN JOVANOVIĆ - FILM PRAZNIK

Sreda, 1. april

„Refleksivnost kojom se odlikuju njegovi filmovi o televiziji – filmovi kojima se “uspostavlja autorski odnos unutar jednog medija prema drugom mediju” (Miodrag Milošević) – prisutna je, sa ništa manje intenziteta, i u Jovanovićevim radovima u kojima je težište na samom filmskom aparatu kao centralnom stožeru totalne medijske posredovanosti, ili kinofikacije, stvarnosti. Tako, na primer, u Prazniku (1983) – stilski doteranom i šaljivo osmišljenom strukturalnom filmu (na kome bi Jovanoviću mogao pozavideti jedan George Landow) – gledamo kadar odbačene klozetske šolje na livadi, periodično superimponiran sa kadrom ekrana u praznoj bioskopskoj sali. Ontološko pitanje o prirodi sveta u potpunosti ophrvanog medijima pokretnih slika ovde je, sofisticiranim dišanovskim zahvatom, dato u formi zagonetke o tome „Šta je starije: kokoška ili jaje?“ Ekran ili ono što na njemu gledamo? Jovanovićevu klozetsku šolju moguće je razumeti kao “izgubljeni objekat”: kao duhovit komentar na Dišanov famozni pisoar – „pronađeni objekat“. No, uvođenjem dvostruke ekspozicije autor kao da nam sugeriše da, s obzirom da je snimljena kamerom, odbačena klozetska šolja zapravo ima status „nikad izgubljenog“ objekta. Njenu sliku uvek je moguće projektovati/prikazati i na taj način je, po potrebi, re-locirati s livade u prostor bioskopa.“

(Pavle Levi, „Svet prožet ekranima: O filmovima Bojana Jovanovića“)