DNEVNIK IZ ROTERDAMA (prvi deo - repriza)

Sreda, 5. avgust

Kratki osvrt na 49. Međunarodni filmski festival u Roterdamu, koji je održan od 22. januara do 2. februara 2020.
 

Petak, 24. januar

Rano jutro. Kolega Aleksa, koji ide sa mnom na put, i njegovi roditelji me čekaju ispred zgrade kako bi krenuli na aerodrom. Dug put je pred nama. Dok prolazimo kroz usputne stanice (Beč i Amsterdam), prisećam se svog, do sada, prvog i jedinog odlaska na filmski festival u Roterdamu – tačno pre deset godina. I dok pokušavam da se setim izgleda grada i bioskopskih sala, voz nas već izbacuje u toku popodneva na železničku stanicu, gde nas na platou ispred stanice dočekuje dobro poznata glava tigra, logo filmskog festivala. Aleksa i ja pešice krećemo ka zvaničnom mestu okupljanja , u kojem bi trebalo da provedemo većinu sledećih dana, bioskop Worm. Tamo nas dočekuje Katja iz Brisela (Nova Cinema), koja je zaslužna za oba gostovanja Doma kulture St. grad, odnosno Akademskog filmskog centra na ovom sjajnom filmskom festivalu. Nakon pozdrava i kratkih razmena informacija, krećemo do našeg smeštaja, brod hostela. Naravno, kao i pre 10 godina, u pitanju je minimalistički smeštaj (kabine za posadu, 2m sa 2m i zajednički prostor sa kuhinjom i trpezarijom) u potpalublju jednog od velikog broja brodova koji se nalaze raštrkani po roterdamskim kanalima. Domaćin, kapetan broda nam drži ozbiljan kurs o ponašanju na plovnom hostelu. Na brzinu se raspakujemo i krećemo do festivalskog centra De Doelen, kako bi pokupili akreditacije. Brod je od Worm -a, ali i De Doelen-a udaljen oko par kilometara, nekih 10-15 minuta pešačenja a dobra vest je da nema čuvenog vetra i da su vremenske prilike i vise nego dobre, za ovo doba godine. Na ulazu u festivalski centar nalećemo na Marinu, sa festivala 25fps iz Zagreba, a zatim dobijamo akreditacije i krećemo u potragu za filmovima. Rešili smo da iskoristimo slobodno vreme za gledanje filmova, dok ne počnu naši čuveni kilometarski razgovori o prošlosti i budućnosti alternativnih i nezavisnih bioskopa… U samom centru ima više bioskopskih sala i odmah po upoznavanju sa kreativnim korišćenjem digitalne tehnologije, oko nabavki ulaznica za filmove, ulećemo u jednu u njih kako bismo pogledali kolumbijsko-belgijsko dugometražno igrano ostvarenje Dolina duša (Valley of Souls). Potresna priča o ocu, koji traga za telima svoja dva sina, koji su ubijeni od strane paravojnih formacija, kako bi ih sahranio. Neverovatno jednostavan, ali veoma upečatljiv film. Nakon završetka, preskačemo zakazanu žurku i umorni (iako je Aleksa prespavao deo filma) krećemo ka hostelu, ali ću pre spavanja iskoristiti priliku da se javim supruzi Anji…

...

https://www.instagram.com/tv/B_kvQEsprHe/?igshid=1avym2egn4xku