DOKLE BLUZ?

Petak, 14. januar, 20.00, Instagram

U nekom mestašcu na dubokom jugu Amerike Viljem Hendi je sedeo kraj pruge. Voz je kasnio više od 8 sati, a njemu se činilo da tamo ni 20. vek još nije stigao. Iz dremeža ga je trgao glas od kog se naježio: krupan crni čovek je tulio o teškim vremenima. Desetak godina kasnije Hendi je komponovao St. Luis Blues; notni zapis se prodavao kao vrući kolači na vašaru. Hendija su nazvali „otac bluza“. Pogrešno, on je otac industrije bluza. Pravi „tata“ je onaj bezimeni sa železničke stanice, ravnodušan prema smeni vekova i boljim destinacijama; taj je pevao kad mu dođe i tamo gde se nađe.

Ana Magdalena Bah svedoči da su se u porodici njenog supruga, Johana Sebastijana, svi muškarci bavili muzikom. Tako je bilo počev od Veita, mlinara. U dugim časovima dok se mlelo brašno, svirao je malu gitaru i usklađivao se s okretanja ritmom vodeničkog točka. U ovoj slici nema kritičara, slave, novca, statusa, misije – tu je samo gola potreba. Možda je svirao da i njega točak vremena ne samelje tek tako, bez zvuka i radosti. Za Johana Sebastijana je temelj cele muzičke katedrale koju su podigli on, njegovi rođaci i potomci bio pra-pradeda Veit. Kuću bluza drže anonimni koji puste glas ili zasviraju iz čiste želje. Majstori polaze od istih, jednostavnih melodija, škrte harmonije i ritmike i ponekad stignu do velike umetnosti.  

Muzika se otima iz svake definicije, a i ova priča beži – naći ćete je na mreži.