DŽON LENON 2

8. februar, 19.00, Mala sala

Džon i Joko su se u avgustu 1971. preselili u Njujork. Tamo su u Lenonu videli umetnika koji radi dobre stvari, a ne bišeg Bitlsa. Joko je mogla da reklamira izložbu u Momi, a da ne pošalje eksponate. Oni koji su otišli na otvaranje shvatili su konceptualu- radovi su u njenoj i njihovim glavama, i nisu se iznervirali, smatrali su da je to duhovito. Nije čudno što si Džon i Joko voleli Veliku jabuku. Prvih 18 meseci par se bavio radikalnim političkim aktivizmom, onda su se razdvojili. Narednih godinu i po Džon se opijao i pravio skandale. Tek što se sabrao i vratio sebi (i supruzi) Joko je ostala trudna. Džon je pet godina proveo van muzike, čuvao je sina Šona, naučio da peče hleb i da brine o domaćinstvu. Joko je vodila poslove i zarađivala novac. Kad je dečačić porastao, Džon i Joko su se vratili publici zajedničkim albumom Double Fantasy. On se osećao kao da u 40-oj ponovo počinje; dao je autogram obožavaocu, a ovaj je potegao pištolj i ubio ga- ludak je verovao da se tako uvrštava u slavne.                                                                                     

Nijedna od poslednjih 5 Lenonovih solo ploča nije bila snažna kao prve dve, ali se na svakoj našla poneka izuzetna pesma. Prvi Bitls je već krajem 60-ih bio više od muzičara- pesnik, vizionar, buntovnik. Kasnije je postao (ko)autor avangardnih filmova i performansa, likovni umetnik, borac za ljudska prava, na kraju dobar otac i čovek. Mark Tven je savetovao: „Kupujte zemlju, to se više ne pravi.“ U istom duhu, može se preporučiti- gledajte i slušajte istinske individualce, oni su ugrožena vrsta i sve ih je manje. Džon je arhiindividualac, a on i Joko bejahu jedinstven životni i umetnički par.