ENGLESKI FOLK ROK NA POLA PUTA

Subota, 28. januar,  20.00, Instagram

ENGLESKI FOLK ROK NA POLA PUTA

Britanska vlada je posle Drugog svetskog rata povukla veliki potez- školovanje je postalo besplatno. Deca iz radničke i niže srednje klase su dobila šansu o kojoj njihovi roditelji nisu mogli da sanjaju. I upravo su ta deca dvadesetak godina kasnije preobrazila sivi i stegnutiji glavni grad u Swinging London – novu evropsku prestonicu mode, dizajna, fotografije i muzike. Bitlsi su osvojili Ameriku. Posle njihovog filma A Hard Day's Night momci iz folk tria The Byrds su se transformisali u rok grupu. Rodžer Makgvin je trampio akustičnu za električnu gitaru: 1965. su obradili Dilanovu Mr. Tambourine Man i utemeljili folk rok. Za njima su krenuli mnogi; zveket dvanaestožičanog „rikenbekera“ je narednih par godina bojio zvuk vremena u Kaliforniji. Ne i u Londonu, mnogi Englezi su se stideli svoje narodne muzike, a većini se činilo da su (mala) folk i (narastajuća) rok scena dva različita sveta koja se nikad neće sresti. Pogrešno, Fairport convention, Pentangle, Roj Harper, Nik Drejk(...) su nam ostavili pesme koje se i danas slušaju s uzbuđenjem.                                                                                                                                       

Kratki film predstavlja ono što se dešavalo 1971. godine- engleski folk rok je bio na pola puta. Krenuo je iz opskurnih malih klubova i polovinom sedamdesetih stigao do milionske publike. Albion Country Band je uradio muziku za nekoliko zapaženih predstava nacionalnog teatra, Steeleye span su se izborili za tv šou, produkcija je bila raskošna. Svi o kojima je reč su doprineli da Englezi prihvate folk rok i izmene potcenjivački odnos prema vlastitoj muzičkoj tradiciji.