BESPLATNE RADIONICE ZA STUDENTE U DOMU KULTURE STUDENTSKI GRAD

INTEGRITET ISPOD BEOGRADA

Zoran Nikolić, novinar, autor knjiga s beogradskom tematikom, od kojih je najpoznatija Beograd ispod Beograda, kao i feljtona Večernjih novosti Beogradske priče, pionir u istraživanju neistraženog Beograda, učestvovao je 4. decembra u razgovoru na temu istraživačkog novinarstva s polaznicima Novinarske radionice DKSG, koja se svakog četvrtka održava u prostorijama DKSG.

Govoreći o strasti koja ga je nagnala da se upusti u avanturu istraživanja podzemnog Beograda, a koja je zatim postala i više od toga, obeleživši na neki način njegovu karijeru, dotakao je i mnoge teme vezane kako za samo novinarstvo tako i za stanje u savremenom srpskom društvu, koje je svakako neraskidivo povezano sa stanjem u srpskom novinarstvu.

Pored brojnih tehničkih saveta datih mladim novinarskim entuzijastima, podelio je svoja iskustva i lekcije akumulirane tokom mnogih godina bavljenja novinarskim poslom. Istakao je važnost upornosti, iskustva, timskog rada (s njegovim pozitivnim i negativnim stranama). Kvalitet svakako zahteva i vreme, što se može zaključiti iz činjenice da je istraživanje za Beograd ispod Beograda, prema njegovim rečima, započeo sa saradnicima 1997. godine, a prvo izdanje knjige izašlo je 2001. godine. Kao važan preduslov za bavljenje novinarstvom, i pisanjem uopšte, istakao je bogatstvo rečnika koje se postiže isključivo čitanjem kvalitetnih sadržaja i pisaca poput Hemingveja, Remarka, Selimovića, Andrića, kao i razgovorima s pametnim i obrazovanim ljudima i slušanjem istih. Naglasio je značaj istraživačkog duha, lične motivacije i strasti prema onome čime se čovek bavi, kao i stava koji je potrebno zauzeti kako bi se ostavio odgovarajući utisak na sagovornika.

U procesu oblikovanja dobrog novinara naznačio je i važnost dobrih učitelja i seća se svojih mentora s poštovanjem. Pomenuo je tom prilikom Dušana Rašetu i Boru Komada, sećajući se ''viteškog vremena novinarstva'', čiji je svedok bio, i puta kroz koje je ono prošlo do današnjeg doba, ''doba loših ljudi''.

Iz svega što je govorio i načina na koji je to govorio dolazi se do zaključka da je reč o čoveku s integritetom koji se beskrompromisno drži svog puta nepripadanja bilo kakvoj političkoj ili grupaciji kakve druge vrste. Protivnik načela na kojima je bazirana zapadna civilizacija, ''ljudožderskog kapitalizma'', gde ''svaki čovek ima svoju cenu'', pokazao je sopstvenim primerom da je ipak moguće (doduše, uz dosta žrtve i trpljenja) ostati ''ničiji'', ne prikloniti se ikome i zarad novca i lakšeg prolaza odreći se sebe. Ostavši samostalan i slobodan, dosledan sebi i svojim uverenjima, izdržavši na putu koji je sam sebi odredio, Zoran Nikolić predstavlja svetao primer u današnjem dobu, naročito u našoj sredini.

U skladu s tim može biti i njegov savet za nalaženje originalne priče, ''kad vidiš da svi trče na jednu stranu, ti trči na drugu''.

Ne želeći da mlade na samom početku bavljenja novinarstvom pokoleba, nije mnogo govorio o  težim stranama posla koje je iskusio, već je dobronamerno objasnio da ''svuda ima čarolije, samo ako se čovek prepusti priči''.

Ivana Stanković

Novinarska radionica DKSG