JOKO ONO

Sreda, 8. mart

20.00, Instagram 

JOKO ONO

Yoko potiče iz ugledne i bogate tokijske porodice. Otac, bankar, poslom je otputovao u S. Francisko nekoliko dana pre njenog rođenja (1933); dali su joj ime koje znači „dete onog koji je preko okeana“. Život u blagostanju prekinuo je rat, s majkom i bratom Joko je prosila za hranu. U 12-oj je izgradila i agresivan stav i saosećanje sa bednima u svetu. Studirala je muziku u Njujorku. Kejdž ju je posavetovao da nedovršenost i slučajnost, karakteristike njenih kompozicija, primeni na druge discipline; povezala se sa umetnicima Fluxus-a. 1964. je izvela performans Cut Piece, ličnu molitvu za prestanak svakog nasilja, posebno onog nad ženama. Njen film Bottoms (1966) je jedno od bitnih dela neoavangarde.

Od 1968. do 1980. Joko i Džon Lenon su bili životni i umetnički par. Zajedno su napravili mnogo koncerata, performansa i političkih akcija, 6 filmova i 6 albuma, delili su (utopijsku?) veru u izmenu sveta umetnošću, a za Joko je jedini način – da ljudi promene mišljenje. Na svojim solo pločama prešla je put od radikalnog eksperimenta i muzike za um, preko psihodeličnog roka do „pomerenog“ diska. Od 1980. njeni disko hitovi su često postajali No. 1, po Bilbordovoj plesnoj listi je jedanaesta među najuspešnijima. U postmodernom dobu nekadašnja buntovnica je prihvaćena; i sama je prihvatila štošta od onog protiv čega se bunila. To je već druga priča, u centru ovog kratkog filma je život (=) umetnost Joko Ono šezdesetih i početkom sedamdesetih.