MC5

Sreda, 29. mart

19.00, Mala sala 

MC5

Žitelji Detroita svoj grad zovu Motor City, ili kraće M. C. U temelju detroitske petorke bejaše prijateljstvo dvojice gitarista, Kremera i Smita, zaluđenih R'n'B-'om i rokenrolom. Njihovoj grupi, Head Hunters je dobro krenulo, mladi buntovnici su napustili poslove i živeli od svirke. Mikrofon je preuzeo Tajner, kap soula u njegovom glasu dala je drugačiju boju bendu preimenovanom u MC5. Sa novom, moćnom ritam sekcijom (Dejvis-Tompson) pokušali su da vrištava duvačka sola svojih heroja (Ajlera, Šepa, Koltrejna) „prevedu“ na gitarski jezik. Plamen fri džez pionira prešao je na njih. Pročuli su se po ekstatičnim nastupima „uživo“. Političke stavove su izoštrili  uz svog menadžera, Sinklera, osnivača White Panthers Party. Radikalizovali su se zbog onog što se dešavalo oko njih. Svirali su na demokratskoj konvenciji u Čikagu 1968, demonstrante protiv rata u Vijetnamu policija je brutalno tukla. Udahnuli su to nasilje i izdahnuli ga: zatražili su rušenje sistema, revoluciju. Posle prvog, frenetičnog albuma njihova diskografska kuća im je dala otkaz. Sinkler je zbog dva džointa osuđen na 10 (deset!) godina zatvora. Grupa je snimila drugi album, sveden i ubitačan; loše se prodavao. Znali su da su im imena na listi FBI za eliminaciju, pa su se preselili u Evropu. Tamo su se, posle još jednog impresivnog albuma, rasuli 1972.

Slavljenje nasleđa MC5 počelo je još 1976, sa pankom, i traje do danas. Muzika ove grupe je više od saundtreka najvećeg posleratnog kolektivnog zanosa mladih; mera je onog što rok može da bude: izvor energije koja budi želju za pravim životom.