Moje telo moja odluka!

Ponedeljak, 31. oktobar

19.00, Mala sala

Učestvuju: Anita Marković, Nataša Elenkov, Jelena Riznić i Ivana Janjić (aktivistkinje "Ženske solidarnosti")

Godinu dana nakon što je američki Vrhovni sud 1973. godine odlučio da ustavom zaštiti pravo žene da prekine trudnoću, isto pravo našlo se u ustavu tadašnje Jugoslavije. Gotovo pola veka kasnije, Vrhovni sud SAD poništio je presudu kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus pa je pojedinačnim državama pružena mogućnost da same odlučuju da li će ograničiti prekid trudnoće ili ne.

Godinu i po dana je prošlo od skoro potpune zabrane abortusa u Poljskoj, kada je Ustavni sud zemlje proglasio neustavnim da žene prekidaju trudnoću čak i u slučajevima teških i nepovratnih defekata fetusa. Od tada, jedini izuzeci od zabrane abortusa su bili slučajevi silovanja, incesta ili situacije u kojima je zdravlje majke bilo ugroženo.

Bura zbog ove kontroverzne odluke ni danas se ne stišava.

Debate koje se vode o pravu na abortus možemo podeliti u dve grupe. Prva u središte stavlja moralno-religijski argument o ličnosti fetusa i njegovom pravu na život; druga naglašava autonomiju žene da donese odluku o vlastitom telu i o njegovoj specifičnoj sposobnosti da zatrudni. Rasprave o ličnosti fetusa stavljaju potencijalni život nerođenog čoveka ispred stvarnog života žene, postojeće osobe koja će, ako fetus ugleda svetlost dana, postati njegova majka. Rasprave o ličnosti žene potcrtavaju da žena – ljudsko biće koje ima telesni kapacitet da nosi plod i rodi – mora da se vrednuje više od puke nosilje, te da će od kvaliteta njenog života tokom trudnoće i posle nje zavisiti i kvalitet potencijalnog novog života koji će iz njene utrobe izaći.