JURIJ ANDRUHOVIČ "Moja poslednja teritorija"

O novom delu ukrajinskog pisca Jurija Andruhoviča prevednom na srpski jezik govorićemo s prevoditeljkama Alom Tatarenko i Milenom Ivanović,  i s izdavačem, Alenom Bešićem (Kulturni centar Novi Sad).

Sreda 13. april u 19.00, Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”
Predstavljanje knjige eseja Jurija Andruhoviča MOJA POSLEDNJA TERITORIJA 
u prevodu Milene Ivanović i Ale Tatarenko ( KCNS 2021)
Učestvuju: Ala Tatarenko /uključenje iz Ukrajine/, Milena Ivanović i Alen Bešić

U esejima Jurija Andruhoviča, kao u nekom književnom kaleidoskopu, smenjuju se epohe i prostori: od mitskih vremena do naših dana, od Čikaga do Novog Sada. Staklići sudbina stvaraju istoriju, staklići teksta – sliku Srednje Evrope. Veoma lični zapisi postaju ogledalo u kojem savremenik iznenada prepoznaje i svoje lice. Ovo je knjiga o prošlosti koja postaje budućnost, o književnosti koja se živi, o Međi i prevladavanju granica. Na njenom početku i na kraju stoji slika Dunava, magične reke koja spaja i mami na onu drugu obalu...

Jurij Andruhovič (1960, Stanislav, današnji Ivano-Frankivsk, Ukrajina), pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Autor pesničkih knjiga: „Nebo i trgovi”, „Centar grada „Egzotične ptice i biljke”, „Egzotične ptice i biljke sa dodatkom Indija”, „Pesme za Mrtvog Petla“...; romani: „Rekreacije”, „Moskovijada”, „Perverzija”, „Dvanaest prstena”, „Leksikon intimnih gradova”, „Radio Noć”...; knjige eseja: „Dezorijentisanje na terenu“, „Đavo se krije u siru“ i „Ovde je sahranjen Fantomas“. Dobitnik brojnih književnih nagrada, pored ostalih, Lajpciške za doprinos evropskom razumevanju, Književne nagrade Srednje Evrope „Angelus” (Vroclav), „Hana Arent”, za političku misao, međunarodne nagrade „Vilenica” (Slovenija). Na srpskom je pre ove knjige objavljen Andruhovičev roman „Perverzija“ (Clio, 2002), a njegove pesme i eseji štampani su u književnoj periodici.