O Vitkjeviču, joše jednom velikom Poljaku, povodom Demonske žene - prvi put na srpskom jeziku

Utorak 20. decembar u 19.00 
Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“

Predstavljanje knjige Stanjislava Ignacija VITKJEVIČA
622 PADA BUNGA ILI DEMONSKA ŽENA 
u prevodu Dragane Valigurske (Bulevar Books, 2019)
Učestvuju: Muharem Bazdulj, Milan Tripković i Tamara Mitrović 

“Možda ne priliči da pišem predgovor za sopstvenu knjigu beletrističkog sadržaja, ali šta je – tu je. Ne može se opisati žena iznutra. Pred tim zadatkom su poklekli i najznamenitiji književni velikani. Ženu iznutra može opisati samo žena. (...) Prava žena nije ni loša ni dobra – jednostavno je žena, i to je dovoljno, a krivi su uvek i isključivo muškarci.”

Prvi put na srpskom jeziku

„Kad bi novi poznanik upitao Stanislava Ignacija Vitkjeviča čime se bavi, ovom nije baš bilo jako jednostavno da odgovori. Najbolje bi verovatno bilo da kaže kako radi „sve i svašta“ ili da se definiše kao umetnika. Jer Vitkjevič je bio, među ostalim, književnik, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof.  (...) Vitkjevič spada među one pisce koji su u svoje vreme često neshvaćeni, a budućnost u njima prepoznaje proroke. Uostalom, i Česlav Miloš se u prvom poglavlju svog famoznog „Zarobljenog uma“ pozivao na Vitkjeviča.“

Muharem Bazdulj

Stanjislav Ignaci Vitkjevič (1885 – 1939, ), prozni i dramski pisac, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Do studija je imao privatne učitelje, zahvaljujući kojima je stekao izuzetno znanj. Kraće vreme je studirao na Likovnoj akademiji u Krakovu, potom je putovao po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, a 1914. i po Australiji, kao fotograf etnografske ekspedicije Bronjislava Malinovskog, svog prijatelja. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao austrougarski vojnik, ali je ubrzo zarobljen, tako da je ostatak rata i Oktobarsku revoluciju proveo u Rusiji. Pošto je bio upoznat s ruskom avangardom, kada se 1919. vratio u Poljsku postao je član grupe formisti. Okončao je život samoubistvom.