PINK FLOJD – KOMPLETNA PRIČA

Sreda, 15. decembar, 19.00, Studio 28

Hor dece iz državnih škola koji peva „We Don't Need No Education” svojevremeno je sablaznio britanskog ministra prosvete i iznervirao Margaret Tačer, o tome se 1979. govorilo i na sednici vlade. „Another Brick in the Wall“ je u Južnoafričkoj Republici postala protestna pesma crnih đaka protiv rasne nejednakosti i bila zabranjena. Primedba jedne članice obrazovnog odbora da su male neznalice napravile „užasne gramatičke greške“ pevajući – zvuči kao loš vic, ali u njoj ne beše humora već samo užas. Da su se Pink Flojd raspali posle albuma The Wall, ovo bi bio uskličnik na kraju priče o jednoj karijeri u kojoj je i u (brojnim) pogrešnim potezima bilo neke veličine.

Grupa je nastavila, prvo bez otpuštenog klavijaturiste Rajta, onda i bez glavnog autora Votersa, „veličina“ ih je posećivala retko i samo na kratko. Pitanje je da li je The Final Cut bio rad benda ili Votersova solo ploča. Po njegovom odlasku, vođa je postao Gilmor, izuzetan gitarista ali ne i sjajan autor. Povremeno bi mu se omakla dobra pesma, a albumi su se svejednako prodavali u milionskim tiražima. Spotovi su i dalje bili izuzetni a nastupi spektakularni. U julu 2005. su Voters, Gilmor, Rajt i Mejson zajedno izašli na scenu, posle 24 godine. Izveli su četiri pesme nastale iz stvarnih osećanja i zvučali moćno i bez vizuelnih i scenskih efekata.

Dobrih momenata je bilo i za Gilmorovog mandata, al’ da se ne lažemo, nedovoljno za pristojno predavanje. Zato će na početku biti prikazana dva filma koja sažimaju rad grupe u 60ljim, odnosno 70im godinama. Kompletna priča o Pink Floyd nije za bacanje.