PITER GRIN

Sreda, 29. septembar, 20.00, Amfiteatar/Studio 28

Svojevremeno su velikog Madija Votersa pitali da li brine zbog armije belih gitarista koji ga „skidaju“ od A do Š, notu po notu. Odgovorio je da je ton – sve, a ovi ljudi ne mogu da postignu njegov ton koji je formirao u crkvi. U kojoj meri detinjstvo i u jevrejskoj porodici, u opasnom kraju Londona (Bethnal Green), odjekuje u muzici Pitera Alena Grinbauma? Umetničko prezime koje je odabrao, Grin, čuva vezu i sa porodičnim i sa radničkim kvartom u kom je odrastao. To, naravno, ne objašnjava kako je on došao do svog tona, jednog od najlepših u bluzu; za njega je drugi velikan, B. B. King rekao da je jedini zbog kog ga je „oblio hladan znoj“.

Piter Grin je postao profesionalni muzičar sa 15, blistao je već kao član Shotgun Express. U Bluzbrejkersima, Džona Mejla, je nasledio Erika Kleptona koji je za obožavaoce već bio „bog“; njima je Piter postao novi „zeleni bog“. Grinov autorski i izvođački talenat se rascvetao u periodu sa grupom Fleetwood Mac koju je napustio 1970, oštećen drogom i nervno rastrojen. Emotivnog Grina su izmučile sumnje da više nije dobar čovek, kolegama je predlagao da veći deo zarade razdele siromašnima. Godine 1977. uhapšen je jer je puškom zapretio svom menadžeru da mu više ne šalje novac od prodatih ploča. Dijagnostifikovali su mu šizofreniju. I pored dugih pauza zbog lečenja i povremene disfunkcionalnosti, Grin nije izgubio suštinu. Na dvadesetak albuma koje je od 1971. do 2020. snimio, pod svojim imenom i kao deo Splinter Group, ima lepih i izuzetnih momenata.