DŽEK LONDON „SKERLETNA SMRT" i ŠERVUD ANDERSON „VAJNZBURG, OHAJO“

Četvrtak, 24. februar, Klub Magistrala 

Predstavljanje mlade izdavačke kuće MASTILO kroz razgovor o delima koja su nedavno objavili - VAJNZBURG, OHAJO Šervuda Andersona i SKERLETNA SMRT Džeka Londona, a ako stignemo, i o drugim delima.

Četvrtak 24. februar, 19.00, Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”

Upoznavanje s izdavačkom kućom MASTILO

Predstavljanje romana Džeka Londona„SKERLETNA SMRT“ u prevodu Koste Vasilića i 

knjige priča Šervuda Andersona „VAJNZBURG, OHAJO“ u prevodu Uroša Nikolića

Učestvuju: Jelena Simov, Svetlana Damnjanović, Vladislava Gordić Petković i Uroš Nikolić  

„Skerletna smrt“, vizionarski roman napisan 1912. opisuje propast civilizacije usled pojave smrtonosne zarazne bolesti. Pripovedač je nekadašnji profesor književnosti, jedini preživeli posle pandemije koja je 2013. zahvatila svet i pokazala surovu stranu ljudske prirode. U trenutku u kome je nastala knjiga je bila distopija dok je danas sumorno predviđanje i upozorenje.

Džon Grifit , poznatiji kao Džek London (12.1.1876, San Francisko – 22. 11. 1916, Glen Elen, Kalifornija), književnik, novinar i borac za radnička prava, pisao je priče, eseje, novele i romane i postao jedan od prvih kojima je pisanje donelo novac i slavu. Jedan je od začetnika žanra koji je kasnije nazvan naučna fantastika. Njegova najpoznatija dela su romani „Zov divljine“ i „Beli očnjak“,priče „Odiseja na jug“ i „Životna ljubav“. Bio je član radikalne literarne grupe „The Crowd“ u San Francisku i žestoki zagovornik socijalizma. Roman „Martin Eden“objavio je 1909. „Zov divljine“ postao je hit. 7. aprila 1900. Bolovao je od dizenterije, poodmakle faze alkoholizma i uremije, zbog koje je uzimao morfijum. Preminuo je na verandi jedne od koliba na svom ranču.

Šervud Anderson (13. 9. 1876, Kamden (Ohajo) - 8. 3. 1941, Kolon,), američki književnik, bio je pobunjenik protiv standardizacije života u industrijskoj civilizaciji, o čemu piše u romanima „Sin Vindija MekFersona“, „Ljudi na maršu“, „Siromašan belac“ i u napopularnijem, „Crni osmeh“. U zbirci novela „Vajnzburg. Ohajo“ prikazuje sputane mlade sanjare i ljude promašene egzistencije u ambijentu američkog gradića na Srednjem zapadu, sredini koja guši njihove emocije i iskrivljuje njihove ličnosti. Odriče se zapleta u korist životne autentičnosti. Snažno je uticao na novije američke pisce, stvarajući romane i pripovetke u znaku pobune protiv stega.

„Šervud Anderson bio je jedan od najboljih u igranju rečima, kao da su kamenje ili zalogaj hrane koju treba pojesti.“

Čarls Bukovski