Promocija SELINOVOG "RATA" u prevodu Gordane Breberine

Četvrtak 17. oktobar u 19.00, Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”
Razgovor o knjizi RAT Luj-Ferdinana Selina 
u prevodu Gordane Breberine (Lom i Laguna, 2024)
Učestvuju: Veljko Stanić, Velimir Mladenović i Flavio Rigonat 
Moderira Tamara Mitrović

Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz "Putovanja nakraj noći" ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom 60 godina posle Selinove smrti. Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila. 
Laguna

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.”
New Yorker

Luj-Ferdinan Selin (27. 5. 1894 – 1. 7. 1961), francuski pisac i lekar, bio je dobrovoljac, sa činom podoficira, teško ranjen i odlikovan. Živeo je u Londonu, kao službenik francuske ambasade, zatim u Kamerunu, odakle se vratio iscrpljen malarijom i dizenterijom. Upisuje Medicinski fakultet, na kome kroz 4 godine doktorira. Radi kao lekar u Društvu naroda; 1924. odlazi u misiju u Ženevu; putuje u Ameriku, na Kubu, u Kanadu i ponovo u Afriku. U Parizu 1927. otvara ordinaciju. Putuje u Sovjetski Savez, posle čega piše antikomunistički pamflet. Pripadnici Pokreta otpora smatraju ga kolaboracionistom. Da bi izbegao kaznu, beži u Nemačku, pa u Dansku, od koje se 1945. traži njegovo izručenje. Provodi više od godinu dana u danskim zatvorima, odakle izlazi zbog lošeg zdravlja. Do amnestije, 1951. živi sa suprugom u kolibi na baltičkoj obali. U Francuskoj ponovo otvara privatnu ordinaciju nedaleko od Pariza, živi povučeno i piše. Objavljuje ga vodeća izdavačka kuća Galimar 

„Moćno, sumračno, sirovo, lascivno, bezobrazno. (…) Onima koji Selina inače ne podnose, ova knjiga će se dopasti utoliko manje što se u njoj pojavljuje portret traumatizovanog pacifiste, a ne patološkog antisemite, koga je mnogo lakše izbaciti iz književnog kanona.“
Pjer Asulin, član Akademije Gonkur 
(iz teksta Miće Vujičića u "Radaru")