RAMONSI OD OSAMDESETIH DO VEČNOSTI

Petak, 3. jun, 20.00, Studio 28

Dva vesela dinosaura smejulje se na slici sa omota poslednjeg studijskog albuma (¡Adios Amigos!, 1995) Ramonsa. Jedan od razloga osnivanja ove grupe je bilo nezadovoljstvo muzikom rok dinosaura, koja je ranih 70-ih postala mlaka i komplikovana. Očito je da su gitarista Džoni i pevač Džoi, jedini iz prve postave koji su ostali u grupi do kraja, sačuvali smisao za humor i samoironiju. Ako su ponekad i reciklirali vlastiti opus iz herojskog perioda druge polovine 70-ih, radili su to s merom i umeli da se podsmehnu sebi. Omakao im se i poneki slabiji album, ali i na njima ima izuzetnih pesama, i to takvih kakve na početku ne bi umeli da napišu. Nisu samo starili nego i rasli. Na nastupima uživo kompromisa nije bilo, postajali su sve ubojitiji. Od grada do grada, ovi moderni trubaduri su za 22 godine nanizali 2263 (!) koncerata. U vreme kad je MTV  promenio ne samo način prezentacije već i samu muziku, smatrali su da brak videa i roka nije dobar. Verovatno je takav stav doprineo da spotovi za par njihovih hitova budu vrhunski.

Kad se sve sabere, Ramonsi su tokom 80-ih i 90-ih napravili toliko dobrih stvari da nije lako izdvojiti one najbitnije. Skoro mitska sažetost koju je dostigla ova grupa je putokaz; sonična brzina je njihova vrlina. Mi nećemo brzo, nego natenane i sa digresijama, pa nek traje koliko je potrebno da se ispriča priča.