SKIP SPENCE

Petak, 21. maj, 20.00, Amfiteatar

Godina je 1965, mesto San Francisko. U klub Matrix ušao je Skip, sa sunčanim osmehom i držanjem kao da je centar univerzuma tu negde oko njegovog pupka. Prišao mu je vlasnik kluba, M. Balin i rekao da osniva grupu, potreban mu je bubnjar. „Ja sviram gitaru, bićeš moj bubnjar“.Takva je bila ta hipi era. Spens je ušao u Jefferson Airplane na osnovu izgleda i „vibracije“. Brzo je ovladao instrumentom i na „živim“ nastupima isijavao energiju i magnetizam, zbog kojih je u publici bilo mnogo devojaka. Na prvom albumu Airplane-a potvrdio se i kao autor. Onda su ga zbog neodobrenog izleta u Meksiko izbacili. Krenuo je da pravi novi bend. U Moby Grape-u našla su se još dvojica gitarista, a sva petorica su pevali i pisali. U to doba, za druge grupe iz „Friska“, improvizacija i eksperiment su bili zakon. Debi album Moby Grape je ponudio uglavnom dvoipominutne pesme s čvrstom strukturom. U njima su impresivno višeglasje i majstorske gitarske međuigre tako sklopljene da vreme nije naudilo ovoj ploči. Tokom snimanja drugog albuma, Spens se navukao na teške droge i poludeo. Umislio je da je đavo ušao u njega i sekirom razvalio vrata sobe svog kolege, ne bi li ga spasao od sebe. Dijagnostifikovana mu je paranoidna šizofrenija, proveo je u duševnoj bolnici šest meseci. Priča se da je po izlasku, onako u pidžami, seo na motor i vozio do Nešvila. Na albumu Oar (1969) sve je sam odsvirao i otpevao. Glasom iz „podruma“ duše, koji klizi kroz folk, bluz, kantri i rok obrasce i povremeno odluta u teritorije koje još nemaju imena. Album je postao kultni i još inspiriše (Tom Vejts i Mudhoney su među bezbrojnima koji su obrađivali pesme sa njega). Jedan od razloga: u međuvremenu je postalo neumesno ako ne i nepristojno spomenuti originalnost. Ako je ima, prihvatimo je sa zahvalnošću i poštovanjem.