THE MODERN LOVERS

Subota, 26. mart u 20.00, Instagram

U proleće 1969. Sterling Morison je posetio Lua Rida. U Ridovom apartmanu nije bilo zavesa, slika, nameštaja – samo dve gitare, pojačala i papiri sa tekstovima razbacani po podu. U praznom frižideru je cvokotala flaša sa sokom od paradajza koji se pokvario. Sterling je stan prijatelja doživeo kao rentgenski snimak neuroze, prostor nekog ko „nema život“. A u to doba, na nastupima Velvet Undergound-a, Lu nije tek pevao već živeo svoje pesme; ploča 1969. svedoči koliko su pravedni i hrabri bili njegovi dani. Po aplauzu bi se reklo da je grupu slušalo jedva dvadesetak ljudi. Jedan od redovnih na svim koncertima beše sedamnaestogodišnji Džonatan Ričman. Prve pesme koje je napisao imitirale su Ridove, a već druge su bile sasvim drugačije i dostojne uzora. Roadrunner i Pablo Picasso je izvodio kao frontmen svojih Modern Lovers već početkom 1971.

Te godine su iz roka još stizale velike protestne pesme (Ohio, Power to the People) a vera u izmenu sveta već beše utrnula. Nauka, objedinjena s tehnologijom, je obećavala napredak. Progresivcima, džez rokerima, delom i hevi metalcima se učinilo da su za napredak roka neophodni komplikovani aranžmani, virtuoznost i tone opreme. Modern Lovers su išli svojim putem: nenametljiva a ubojita instrumentacija je pratila inteligentne tekstove o čežnjama, nesnalaženju i frustracijama autsajdera, očaravajuće iskrene i duhovite. Roadrunner je kasnije prepoznata kao „prva pank pesma“, Pabla su obrađivali Džon Kejl, Igi Pop, Bouvi. Ričmanovi minimalistički klasici i danas inspirišu, a ni o njemu ni o M. Lovers još nema poštenog dokumentarca. Evo jednog.