15. 5. 2017.|

Ponedeljak, 15. maj, 19.00, Mala sala

BRITANSKI BLUZ BUM ŠEZDESETIH

 

Kada je Madi Voters 1958. prvi put došao u London, hladno su ga prihvatili. Da je nastupio u farmerskom kombinezonu sa tragovima sasušene balege i tulio kako ga je gospoja ostavila - sve bi bilo u redu. A on je izgledao kao svetski čovek i svirao električnu gitaru. Iznervirao je čistunce, ali je nekolicinu prosvetlio, a Aleksis Korner se i sam uključio u struju, napravio grupu i otvorio bluz klub. Početkom 60-ih već je postojala mala scena sastavljena od entuzijasta (Animals, Yardbirds, Them…), koji su uglavnom u čikaškom R’n’B-u našli ponos, hrabrost i „prljavštinu“ u zvuku - sve ono što je nedostajalo tada dominantnom popu. Ubrzo je kapitulirala i šira publika: The Rolling Stones su se 1964. našli na top-listama. Po Bi Bi Kingu tvorac britanskog bluza je Džon Mejl. Mejl je kao pravog ambasadora isticao Kleptona. Erik je u jednom periodu ufrćkao kosu kako bi ličio na Hendriksa, koji je u Engleskoj postavljao nove zakone. Supersnažni rok utemeljen na bluzu je otvorio nove mogućnosti. U drugom talasu britanskih bendova, pred kraj šeste decenije, bilo je mesta za Jeff Beck Group i Led Zeppelin, kao i za one koji su gradili svoj stil na čistijoj bluz tradiciji: Chicken Shack i Fleetwood Mac, dok ih je predvodio Piter Grin.

 

Pripoveda: Mićun Ristić