8. 2. 2018.| Mićunov ćošak

Četvrtak, 8. februar, 19.00, Mala sala

POST-ROK: PRETEČE I PRVOBORCI

Gost: Milan Milosavlјević

 

Kako reče Lester Bengs, na početku moderne muzike stoji Velvet Underground. Poetskom glasu i rok-instinktu Lua Rida najveće poštovanje, ali za zvuk ove grupe je bar podjednako važan Džon Kejl. On je ponavlјanje klavirskih intervala i brujanje električne viole/violine doneo u V.U. iz svoje prethodne grupe, Theater of Eternal Music. Ovu je predvodio La Mont Jang, u to vreme minimalista. Dronologija Velveta odzvanja u radu polovine post-rok grupa, a još je više onih koji su iz minimalizma (Janga, Stiva Rajha, Filipa Glasa) izvukle repeticiju kao sredstvo i građenje dinamike kao vrednost. Kao prvi post-rok bend naknadno je prepoznat Public Image Limited. Džon Lidon je želeo da rasturi rok, a novu muziku je strukturisao ukrštajući staze na koje su ga uputili avangardisti, dab producenti i krautrokeri, pre svih Can. Nјihova serija etnomuzikoloških falsifikata je ukazala na još jedan izvor, ono što danas zovemo World Music. Krautrokeri su bili glavna inspiracija za većinu onih koji su krajem 70-ih i 80-ih proširivali granice tradicionalnog roka. Faust su otvorili prostor za kolaže, a sledbenici su tražili vlastite načine da povežu raznorodne elemente u celinu. Neu! su gradili zvučne predele samo motorikom bubnjeva, gitarskim i zvučnim efektima. Nadahnuli su Bouvija i Inoa za album Low, a potom i mnoge druge. Svaki od bitnih prethodnika (This Heat, Slint, Stump) je priča za sebe, a i prvoborci (Stereolab, Cul de Sac, Labradford…) su tako različiti, da je termin post-rok koji ih objedinjuje problematičan.