26. 3. 2018.| Mićunov ćošak

Ponedelјak, 26. mart, 19.00, Mala sala

DEJVID BIRN 2

 

Sa vremenske distance opus Talking Heads-a, o kome je bilo reči u prvom predavanju, deluje klasično i nesumnjivo. Solo karijera Dejvida Birna je nešto problematičnija. Krajem sedamdesetih on je provirio kroz medijsku zavesu koja je okruživala pop kulturu i otkrio da se i izvan anglomaeričkog sveta prave uzbudlјive stvari. Rezultati proučavanja arapske, afričke i latinoameričke muzike našli su se na albumima Hedsa i još više na pločama koje je potpisao svojim imenom. Otvaranje novih vidika je deceniju kasnije prihvatio i mejnstrim. Između ostalog, velika kuća EMI je široj publici predstavila izuzetne brazilske autorekompilacijama koje je sastavio Birn. On je u to vreme istraživao izvor ove muzike i u Salvadoru režirao House of Life, dokumentarac o kandomble kultu.

 

Dejvidovi radovi proistekli iz interesovanja za film, video i pozorište, za slikarstvo i književnost, počesto su o(t)pisivani kao ekscentričnost intelektualca zalutalog u rok. Birnova prva grupa se zvala The Artistic, a početne pretenzije je sačuvao i u vreme kad se u većem delu rokerskog sveta reč umetnost doživlјavala bezmalo kao psovka. Ako se stvari postave na ili-ili, o aksiomu da je instinkt bitniji od onog što dolazi iz glave nema rasprave. Birn ima i neubedlјivih ostvarenja. U onim najbolјim i intuicija i visok koncept imaju bitnu ulogu, u njima se mire slojevitost i direktnost. Da li je zaboravio ideale iz CBGB dana? Jedan od odgovora bi bio da je u današnjem svetu svestan napor da se bude normalan subverzija, a stvaranje lepote alternativa.