8. 5. 2018.| Mićunov ćošak

Utorak, 8. maj, 19.00, Mala sala

Rok portreti

DžIMI HENDRIKS

 

Predavanje Mićuna Ristića

 

Godine 1970, Hendriks je pravo sa otvaranja svog studija za snimanje krenuo na Isle of Wightfestival. Bilo mu je dosta rok cirkusa i planirao je da mu ta turneja bude i poslednja. Novcem od nje kupio bi avionske karte muzičarima različitih žanrovskih usmerenja iz svih delova sveta. Želeo je da se okupe u Vudstoku, stanu u krug i sviraju sve dok od haosa ne dođu do sklada, do univerzalne muzike, jezika mira. Džimi je u rodnom Sijetlu bio poznat kao sanjar. Vlastiti život je češće osećao kao košmar. San nije ostvario. Ni mesec dana posle Vajta umro je, u 27-oj.Za manje od 4 godine koliko je bio u fokusu javnosti učinio je neke nezamislive stvari mogućim, pomerio mnoge granice i afirmisao se kao najvažniji instrumentalista u istoriji roka. Tako stoji u enciklopedijama. Kolege su ga doživljavale i drugačije. Majlsu Dejvisu je bilo nejasno zašto Džimi svira s brđanima kad je genije, zajedno su džemovali i planirali album. Po Stiviju Rej Vonu, Hendriks i nije svirao gitaru, već muziku. Za Nejdžela Kenedija, Hendriks je, pre svega, kompozitor čije najbolje stvari spadaju u klasiku XX veka, tako ih je i predstavio na albumu i uživo. Sa sličnim programom su u ovom milenijumu pred džez publiku izašli majstori World Saxophone Quartet, koji su se nadovezali na slobodu u improvizaciji. Bluzeri Džimija smatraju svojim, rege zvezde su snimile tribjut album u njegovu čast, hip hoperi ga sempluju. Ono što Hendriks nije uspeo za života čini njegova muzika - ujedinjuje kolege i slušaoce bezmalo svih žanrovskih opredeljenja, i iz svih krajeva sveta.