100 година од смрти песника ДУШАНА ВАСИЉЕВА
Четвртак 31. октобар у 19.00, Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић”
Сто година од смрти песника – ДУШАН ВАСИЉЕВ
Учествују: Мића Вујчић, Виктор Шкорић и Тамара Митровић
О Душану Васољеву говоре Мића Вујичић и Виктор Шкорић, аутор књиге "Магле, ноћи и жице - Есеји о Душану Васиљеву" (Банатски културни центар, Ново Милошево)
Душан Васиљев (Велика Кикинда, 19. 7. 1900 – Кикинда, 27. 3.1924), песник, прозни и драмски писац, један од највећих српских експресиониста, основну школу је похађао у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где се његова породица преселила 1911. Док је ишао у школу, радио је као писар, а 1917. се пријавио у војску. С фронта се вратио са знацима маларије и бронхитиса. По повратку у Темишвар био је писар и тумач у српској војсци у команди места. Основао је Коло младих Срба и лист Слога. Када је српска војска напустила Темишвар, преселио се у Београд, где је ванредни слушалац на Филозофском факултету. Био је сарадник Слоге, Књижевног југа, Дана, Мисли. Прекинуо је студије, завршио педагошки курс и преселио се у Ченеј. Поново је 1921. позван у војску у Кратово. Болестан, пуштен је кући, где проводи време у читању и писању. Одлази на лечење у Загреб 1923, одакле га враћају. Песма Човек пева после рата, објављена у часопису Мисао 1920, одмах га је увела у средиште послератних књижевних струјања. Прва књига Душана Васиљева објављена је постхумно. Иза њега је остало око 300 песама, 20 новела, 4 драме и богата преписка.
Наш живот је титрање атома
тела
кроз поља црна и бела,
и душе
од победа до слома....
из песме „Кактуси“