24. 3. 1999. 19:55

Понедељак 25. март, Мала сала у 19:00

Понедељак, 25. март

ЈЕЛ’ БОМБАРДУЈУ КОД ВАС? - СРПСКИ АКЦИОНИ

р: Радивоје Андрић, Србија, 40’ , 2001.

ТРИФУН БОМБАШ

р. Слађан Стојановић

Србија, 2008, 12'

Ово је прича о Трифуну Митићу из села Биновце у јужној Србији,  који већ годинама покушава да ископа неексплодирану бомбу у свом дворишту коју му је НАТО оставио у аманет. И док се кубици ископане земље увећавају, а незадовољство и страх комшија кулминирају, времешни чича Трифун наставља своју битку. Губитак живота одавно је престао да га брине  јер, каже, нема више шта да изгуби.

13 ГОДИНА ПОСЛЕ А ГДЕ СМО ДАНАС?

р. Градимир Николић

Србија 2012, 30'

“13 година после, где смо данас“ је филм о последицама бомбардовања Ниша касетним бомбама и одбијању Србије да потпише Kонвенцију о забрани касетних бомби. Србија је била на мети касетних бомби током сукоба са НАТО савезом 1999. године. Тада је Ниш два пута бомбардован касетним бомбама, а само у једном дану 7. маја 1999. године од касетних бомби погинуло је 15 људи. Од завршетка НАТО бомбардовања, у првих неколико година од касетних бомби расутих на територији Србије погинуло је шест људи, а 12 је рањено.

У ИМЕ ЖИВОТА 1999

р. Бошко Савковић

Србија, 2017, 9'

Почетком 1999. Бивша југославија је бомбардована од стране НАТО пакта. Једна од мета је била и зграда бивше команде велике Југословенске армије у Београду. Пролазиле су године након бомбардовања.
13 година из безбедносних разлога ништа није рађено на згради погођеног Генералштаба. Али је зато радила природа. Из ничега, прашине и бетона, порасло је дрво. Израсла је права шума на крову Генералштаба. Филм „У име живота 1999.“ на специфичан начин прати раст тог дрвећа и девојчице која је зачета док су падале бомбе над Београдом.
15 година након бомби део зграде је срушен из безбедносних разлога а сво дрвеће је посечено. Остала је само једна бреза у коју је девојчица гледала сваког дана док је ишла у школу. Данас, 18 година после бомби, девојчица и њени другари су пожелели да ту брезу неко скине са крова и засади у градски парк. У земљу, као што доликује дрвету. 
Овим филмом о дрвећу на крову желимо да скренемо пажњу публике на чињеницу да је природа јача од свих нас и свих бомби. Да ће после свих нас и после свих бомби остати само – дрво. 
Сада као споменик у градском парку „Мањеж“. Али не споменик бомбама и бомбардовању. Већ споменик животу. Животу после бомби.