ЈА ЋУ ТЕБИ ЉУБА БИТИ

Понедељак, 4.новембар

ЈА ЋУ ТЕБИ ЉУБА БИТИ

Музеј Крајине Неготин

 

Инспирисана породичним животом највећег српског композитора, монодрама „Ја ћу теби љуба бити“ говори о животу Марије Мице Мокрањац, супруге Стевана Стојановића Мокрањца. Кроз дирљиву приповест о љубави и заједничком животу, јунакиња нас уводи у причу представљањем својих корена, угледне грађанске породице. Међу њеним члановима истиче се Маријин стриц Урош Предић, који није крио симпатије према Мокрањцу чврсто уверен у љубав двоје младих. Разговор са Маријиним оцем пресудиће да се њихове судбине заувек споје. Још од првих проба хора којим је дириговао у Београдском певачком друштву, Мицин таленат, лепота и карактер инспирисали су композитора. Ова племенита, посвећена жена надахњивала је његове мисли и дух. Након венчања, за њих ће уследити године пуне разумевања, нежности и подршке. Уверљивости Мициних присећања и приповедања доприноси јунакињино читање оригиналних Стеванових писама. Публика на овај начин дискретно постаје део њиховог интимног света. Тако увучени у причу, стичемо утисак да смо се са Маријом састали баш 28. септембра 1932. године, како би са нама поделила своја (о)сећања на 18- годишњицу његове смрти. Мокрањчеви су, ношени вихором рата, године 1914. пребегли из Београда у Скопље, где ће Мокрањац, убрзо преминути. Ипак, он ће наставити да живи не само кроз своју музику већ и у причама оних који су га добро познавали. Зато је настала ова прича која нас непосредно упознаје са мање познатим детаљима из његовог живота, али и јавним и приватним животом српске културне сцене, као и обичајима једног славног времена.

За сценографију коришћен је изглед оригиналног амбијента куће Стевана Мокрањца у Неготину, а писма и разгледнице чији садржај јунакиња дели са публиком део су музејске Збирке Стевана Мокрањца и чувају се у Музеју Крајине. Публика ће имати прилике и да чује композиције које су обележиле стваралачки живот великана. Одломци из Четврте, Пете и Десете Руковети, као и део из Приморских напјева и Литургије светог Јована Златоустог дају посебну аутентичност атмосфери. Премијерним извођењем овог музејског театра Музеј Крајине обележио је и пола века постојања педагошке делатности, са циљем да афирмише традицију, културу и музичко образовање, као и неговање вредности српске историје и опште културе представљене у складној позоришној форми.

 

 

Игра: Љиљана Јакшић

Текст: Сања Радосављевић

Костимограф: Милан Перишић

Top