ЈУРИЈ АНДРУХОВИЧ "Моја последња територија"

О новом делу украјинског писца Јурија Андруховича преведном на српски језик говорићемо с преводитељкама Алом Татаренко и Миленом Ивановић,  и с издавачем, Аленом Бешићем (Културни центар Нови Сад).

Среда 13. април у 19.00, Kлуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић”
Представљање књиге есеја Јурија Андруховича МОЈА ПОСЛЕДЊА ТЕРИТОРИЈА 
у преводу Милене Ивановић и Але Татаренко ( KЦНС 2021)
Учествују: Ала Татаренко /укључење из Украјине/, Милена Ивановић и Ален Бешић

У есејима Јурија Андруховича, као у неком књижевном калеидоскопу, смењују се епохе и простори: од митских времена до наших дана, од Чикага до Новог Сада. Стаклићи судбина стварају историју, стаклићи текста – слику Средње Европе. Веома лични записи постају огледало у којем савременик изненада препознаје и своје лице. Ово је књига о прошлости која постаје будућност, о књижевности која се живи, о Међи и превладавању граница. На њеном почетку и на крају стоји слика Дунава, магичне реке која спаја и мами на ону другу обалу...

Јуриј Андрухович (1960, Станислав, данашњи Ивано-Франкивск, Украјина), песник, прозаиста, есејиста и преводилац. Аутор песничких књига: „Небо и тргови”, „Центар града „Егзотичне птице и биљке”, „Егзотичне птице и биљке са додатком Индија”, „Песме за Мртвог Петла“...; романи: „Рекреације”, „Московијада”, „Перверзија”, „Дванаест прстена”, „Лексикон интимних градова”, „Радио Ноћ”...; књиге есеја: „Дезоријентисање на терену“, „Ђаво се крије у сиру“ и „Овде је сахрањен Фантомас“. Добитник бројних књижевних награда, поред осталих, Лајпцишке за допринос европском разумевању, Kњижевне награде Средње Европе „Ангелус” (Вроцлав), „Хана Арент”, за политичку мисао, међународне награде „Виленица” (Словенија). На српском је пре ове књиге објављен Андруховичев роман „Перверзија“ (Clio, 2002), а његове песме и есеји штампани су у књижевној периодици.