Представа „Пре него што почнемо“ - ОТКАЗАНО!!!

Понедељак, 25. децембар
20.00, Велика сала - камерно

Heartefact 
Ауторски пројекат редитеља Југа Ђорђевића и драматуршкиње Тијане Грумић
Играју: Ема Муратовић, Матија Стефановић и Александер Заин
Кореограф и плесач: Александер Заин
Костимографкиња: Велимирка Дамјановић
Сарадници на пројекту: Васил Вид Пашањски, Агата Ђурић
Технички сарадник: Немања Цалић

У фокусу представе је дилема аутора да ли уметник има право да говори о системским, друштвеним и индивидуалним облицима дискриминације и стигматизације маргинализованих група у нашем друштву, упркос томе што сам не припада тим групама. Кроз шири тематски оквир, вешто се прелама лична прича главног лика која на дирљив начин приказује питање његовог родног идентитета.

Након представе биће одржан разговор са глумцима и ауторима представе.

Улаз слободан. Бесплатне улазнице можете преузети на портирници. Број места је ограничен.
 

„Процес стварања ове представе специфичан је и неконвенционалан из неколико разлога. Осим што је простор изведбе нетипичан, садржај, односно текст ове представе, није постојао пре почетка проба, већ је креиран током самог процеса, у коауторству са извођачима. Овакав приступ захтевала је осетљивост теме којом смо одлучили да се бавимо. Током разговора о пројекту, пре него што смо се уопште упустили у рад на њему, Југ и ја смо често полемисали о томе можемо ли, и на који начин, да се бавимо том темом, односно какву одговорност у том случају имамо. Та полемика је на крају постала једна од окосница наше представе. Позориште је одувек било простор сусрета, дијалога и размене мишљења, а верујем да је оно истовремено и простор преиспитивања и критиковања стварности у којој живимо, али и простор маштања о некој бољој и праведнијој стварности, бољем и праведнијем друштву. Будући да је управо позориште простор нашег деловања, нашег промишљања о свету, желели смо да тај простор искористимо како би се у њему чули и они гласови које са сцене иначе не можемо да чујемо.”

Тијана Грумић

„Када смо Тијана и ја добили позив од Хартефакта да радимо ауторски пројекат, била је то понуда о којој нисам много размишљао. Данас вас ретко ко зове да радите ауторски пројекат, а верујем да је жеља сваког редитеља или редитељке да се опроба у таквој форми ауторства. Друга ствар је чињеница да је тематски оквир који се бави питањима везаним за ЛГБТQ+ заједницу изузетно инспиративна тема када треба да се бавите њоме у једном патријархалном позоришном (и друштвеном) систему као што је овај наш у Србији. Трећа ствар је свакако неконвенционалност приступа и излазак из оквира институционалног позоришта, што Хартефакт свакако представља. У случају овог пројекта, шватили смо да се морамо њиме бавити и пре његовог формалног почетка, односно да морамо преиспитати и наше личне ауторске позиције и одговорности које имамо према теми. Ако желимо да се бавимо темама које поларизују, да се бавимо питањима заступљености, репрезентације, уметничке експлоатације и манипулације, морамо поставити и питање које су границе, има ли их уопште и када је време да, пре него што почнемо, прво седнемо и сви колективно попричамо?“

Југ Ђорђевић