Промоција СЕЛИНОВOГ "РАТА" у преводу Гордане Бреберине
Четвртак 17. октобар у 19.00, Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић”
Разговор о књизи РАТ Луј-Фердинана Селина
у преводу Гордане Бреберине (Лом и Лагуна, 2024)
Учествују: Вељко Станић, Велимир Младеновић и Флавио Ригонат
Модерира Тамара Митровић
Непоновљив, горљив и чудовишно продоран глас какав познајемо из "Путовања накрај ноћи" поново се обрушава на нас у свој својој силини у овом роману, пронађеном 60 година после Селинове смрти. Ова приповест одише веродостојношћу која наводи на помисао да је посреди прича о стварним сећањима, али што прича више одмиче, теже је раздвојити стварност од фикције. Прожет црним хумором, еротским сценама и описима спасавања рањеника, овај роман се увлачи под кожу, ношен вртлогом Селиновог суровог, сировог и експлицитног стила.
Лагуна
„Досад није написан овакав приказ ужаса Великог рата, до те мере интензиван да други познати описи изгледају превише уметнички и сублимирано.”
New Yorker
Луј-Фердинан Селин (27. 5. 1894 – 1. 7. 1961), француски писац и лекар, био је добровољац, са чином подофицира, тешко рањен и одликован. Живео је у Лондону, као службеник француске амбасаде, затим у Камеруну, одакле се вратио исцрпљен маларијом и дизентеријом. Уписује Медицински факултет, на коме кроз 4 године докторира. Ради као лекар у Друштву народа; 1924. одлази у мисију у Женеву; путује у Америку, на Кубу, у Канаду и поново у Африку. У Паризу 1927. отвара ординацију. Путује у Совјетски Савез, после чега пише антикомунистички памфлет. Припадници Покрета отпора сматрају га колаборационистом. Да би избегао казну, бежи у Немачку, па у Данску, од које се 1945. тражи његово изручење. Проводи више од годину дана у данским затворима, одакле излази због лошег здравља. До амнестије, 1951. живи са супругом у колиби на балтичкој обали. У Француској поново отвара приватну ординацију недалеко од Париза, живи повучено и пише. Објављује га водећа издавачка кућа Галимар
„Моћно, сумрачно, сирово, ласцивно, безобразно. (…) Онима који Селина иначе не подносе, ова књига ће се допасти утолико мање што се у њој појављује портрет трауматизованог пацифисте, а не патолошког антисемите, кога је много лакше избацити из књижевног канона.“
Пјер Асулин, члан Академије Гонкур
(из текста Миће Вујичића у "Радару")