7. Књижевни фестивал ПОСТНИНИОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ 13 - 17. јануар

Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“
7. Књижевни фестивал ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ
13 – 17. јануар 2025 / 19.00 – 21.00

Модераторка Драгана Ковачевић


Среда 15. јануар
19. 00 Александар Новаковић – ЗНАШ КОГА САМ ЈУЧЕ СРЕО? /  Вук Богдановић
19. 30 Тања Ступар Трифуновић – ДУЖ ОШТРОГ НОЖА ЛЕТИ ПТИЦА / Игор Перишић
20. 00 Мухарем Баздуљ – ЛИМЕНИ ЛИЈЕС ЗА ЗАИМОВИЋ ЗЕЈНУ / Владимир Гвозден

Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“
7. Књижевни фестивал ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ
13 – 17. јануар 2025 / 19.00 – 21.00

Модераторка Драгана Ковачевић


Среда 15. јануар
19. 00 Александар Новаковић – ЗНАШ КОГА САМ ЈУЧЕ СРЕО? /  Вук Богдановић
19. 30 Тања Ступар Трифуновић – ДУЖ ОШТРОГ НОЖА ЛЕТИ ПТИЦА / Игор Перишић
20. 00 Мухарем Баздуљ – ЛИМЕНИ ЛИЈЕС ЗА ЗАИМОВИЋ ЗЕЈНУ / Владимир Гвозден

Александар Новаковић (Београд, 1975), драматург, историчар и писац. Дипломирао Историју нa Филозофском факултету и Драматургију на ФДУ, где је магистрирао и докторирао. Поред театарских и филмских студија, пише сценарије, драме, романе, приче, песме и афоризме. Аутор драмских и документарних форми емитованих на Радио Београду. Романи: Вођа, Ново Смедерево, Глориоса, Добро нам дошле, другарице из трикотаже!... Добитник награде Јосип Kулунџић за драматургију, Вибове за сатиру, Златне кациге за афоризме, театролошке стипендије John McGrath у Единбургу, Мали Немо за роман, ВБЗ награде за роман, награде часописа Улазница, за приче и есеј.
Знаш кога сам срео? / Издавач: Неос
(...) сведочанство о хорору који живимо. Главни јунак, који се суочава с претњом избацивања породице на улицу, кружи Београдом тражећи посао. Суочавајући се с бездушношћу и лудошћу модерног капитализма, на путу до посла сусреће занимљиве и ишчашене људе које време није штедело. Одисеја потраге за послом је и део његовог суочавања са самим собом, успонима и падовима које доживљава као сиромашни радник из предграђа. Дело у којем су помешани црни хумор и мракови данашње Србије.
Издавач

Тања Ступар Трифуновић (Задар, 1977) дипломирала на Филолошком факултету у Бања Луци. Објавила 6 књига поезије, књигу прича, 2 романа и графички роман у сарадњи с илустраторком Татјаном Видојевић. Превођена на енглески, шпански, бугарски, мађарски, немачки, пољски, словеначки, македонски, руски, чешки, дански, италијански и француски језик. Добитница, поред осталих, награда: Европске уније за књижевност за роман Сатови у мајчиној соби, Ристо Ратковић и Милица Стојадиновић Српкиња за књигу песама Размножавање домаћих животиња, Виталове за роман Откако сам купила лабуда, награде Васко Попа за збирку поезије Змијштак.
Дуж оштрог ножа лети птица / Издавач: Лагуна
„Роман Дуж оштрог ножа лети птица, бањалучке песникиње и прозне ауторке, пре свега је прича о женском одрастању у ратном окружју. Предратна, ратна и поратна густа поетска апокалипса предочена је на први поглед без јасног означавања. Међутим, одмицањем прецизно темпираног романескног времена, на основу именовања јунака и контекста постаје јасно да је реч о српској заједници у залеђу далматинског приморја која се касније суочава са хрватском војном операцијом Олуја и етничким чишћењем. (...) На темељу концентрисаног поетског језика, Т. С. Трифуновић написала је свој најзрелији роман, чврст као катанац за бол и меланхоличан попут сећања на доба невиности.“
Игор Перишић

Мухарем Баздуљ (Травник, 1977), писац, преводилац и новинар. Пише приче, романе, публицистику и есеје. Дела су му објављена на енглеском, немачком, пољском, бугарском и македонском језику. Био је новинар магазина Дани, заменик уредника Ослобођења, новинар Времена, Политике и Недељника. Добитник награда за новинарство. Међу његовим преводима су књига изабраних Јејтсових песама и преписка Гинсберга и Kеруака. Приче: One like a song, Чаролија..., сонети Heroes, романи: Транзит, комета, помрачење, Сјетва соли, Април на Влашићу, Лутка од марципана, Последњи мушкарац... Живи у Београду.
Лимени лијес за Заимовић Зејну / Издавач: Космос
Аутентичност гласа наратора по својој уверљивости неког може да подсети на сличне кратке романе писане у првом лицу, попут гласовитих Тикви Д. Михаиловића или Kамијевог Пада: Од прве реченице, прича нас гута као плима. Kао парче слагалице већ препознатљивог Баздуљевог прозног калеидоскопа, овај роман делује понешто и као наставак реконструкције једног изгубљеног света и додатак каталогу покушаја да се од његових остатака начини каква-таква реплика те да се макар у фантазији и имагинацији обнови илузија завичаја.
Издавач
 

Top