Citiranje je standardizovan metod prikazivanja korišćenih intelektualnih izvora i ideja pri izradi naučnog rada. Citati pružaju dokaze za potvrđivanje ili opovrgavanje neke ideje i daju kredibilitet radu tako što pružaju uvid u kojim izvorima su tražene informacije koje su korišćene.
Citati obično podrazumevaju osnovne informacije za identifikaciju korišćene građe, kao što su ime autora, naslov i broj strane.
Sposobnost pravilnog citiranja izvora je jedna od osnovnih istraživačkih veština!
Primer citiranja iz knjige "Inteligentni život u univerzumu" Petera Ulmšnajdera:
Smatra se da se iridijum formirao putem akumulacije interplanetarne prašine na ledu tokom miliona godina i da je tada, usled topljenja ledenog prekrivača na završetku glacijacije, potonuo na dno okeana (Bodiseliš et al. 2005). S druge strane, fosilni nalazi koji su otkriveni u Kaliforniji (Korseti et al. 2003) i Brazilu (Olkot et al. 2005) predstavljaju dokaz o raširenim morskim oblicima života, ...
Primer citiranja iz knjige "Pukotine kulture" Dragana Kokovića:
Бродел је сматрао да је заблуда желети "на немачки начин да се култура раздвоји од њене основе цивилизације".8 И култура и цивилизација упућују на укупан начин живота људи. И једна и друга обухватају "вредности, норме, институције и начине мишљења којима узастопне генерације у друштву придају примарну важност". Цивилизација је највеће "ми" унутар кога се културно осећамо код куће за разлику од свих других "њих" тамо "негде".9
Dokumentovanje izvora koje ste koristili neophodno je iz nekoliko razloga:
Nepropisno navođenje korišćenih izvora u naučnom radu može da ima velike posledice po nečiju karijeru, kao što je to na svojoj koži osetio mađarski predsednik Pal Šmit. Naime, predsednik Šmit bio je prinuđen da podnese ostavku u aprilu 2012. godine, kada se saznalo da je u svojoj doktorskoj disertaciji iz 1992. godine iskoristio čitave tekstove nemačkih i bugarskih autora, a da ih nije ni spomenuo.
Ako se u naučnom radu koriste nečije reči, ideje ili bilo koje drugo intelektualno vlasništvo, onda ih je potrebno pravilno navesti, odnosno, citirati. Korišćenje statističkih podataka koje je neko drugi prikupio takođe mora da se navede.
Pri citiranju se ne treba ograničavati samo na pisane izvore, bilo da su oni u štampanom ili elektronskom obliku (knjige, članke iz novina ili časopisa, veb strane, itd.), nego i na izvore iz drugih medija koji se nalaze u nečijem intelektualnom vlasništu (video ili audio snimci, govori, predavanja, intervjui, itd).
Opšte poznate činjenice, tj. činjenice, događaji, stvari koje su poznate i usvojene kao istinite kod velikog broja ljudi, nije potrebno citirati.
Takođe, ne treba citirati poslovice, izreke ili aksiome.
Podatak o citiranim izvorima se pojavljuje dva puta u naučnom radu:
Izvori koji nisu korišćeni u samom radu ne navode se u korišćenoj literaturi. Ako želite da spomenete izvore koji su poslužili za kompletnije sagledavanje neke teme, a nisu navođeni u samom radu ili izvore koji mogu da posluže za dalje izučavanje teme - navedite ih u zasebnom delu koji bi mogao da se nazove "Dodatna literatura" ili "Preporučena literatura".
Korišćeni izvor uvek navodimo jezikom i pismom kojim je izvor napisan.
Средином 2001. године (Пантић, 2003, стр. 112) грађани Србије се у 38% случајева идентификују са нацијом, 27% са генерацијом, са професијом 12%, а са конфесијом 11%. Политичка припадност примарна је у 2% случајева. Дакле, тренд је крајем деведесетих година прошлог века указивао на пораст везаности за нацију. [...]
...
...
Citatni stilovi su nastali u raznim organizacijama i institucijama i zbog toga su, uglavnom, usko vezani za određenu granu nauke; npr. APA je citatni stil izrađen u Američkom udruženju psihologa (American Psychological Association) i zato je najpogodniji, i samim tim najprihvaćeniji, u radovima iz psihologije, ali nije ograničen samo na ovu granu nauke.
Pri odabiru stila citiranja za seminarski, diplomski ili master rad konsultujte se sa predmetnim profesorom. Ako pišete za neki naučni časopis obično je istaknuto u uputstvu za autore kojim stilom treba citirati u datom časopisu. Koji god stil citiranja izabrali, budite dosledni u njegovom korišćenju tokom pisanja rada. Možda je najbolje izabrati neki od najčešće korišćenih stilova, kao sto su APA, MLA, Čikago ili CSE, pošto je njihov oblik (sintaksa) uveliko poznat u stručnim i naučnim krugovima.
Ovde je data tabela sa raznim stilovima za citiranje i oblastima nauke za koji su najpogodniji.
stil | gde se najčešće koristi |
---|---|
APA | psihologija, društvene nauke, u svetu najčešće korišćen način citiranja |
MLA | umetnost, književnost, humanističke nauke |
AMA | medicina, biološke nauke |
Čikago | istorija, ekonomija, društvene nauke |
CSE | prirodne nauke |
Kada kažemo da je citiramo neku rečenicu najčešće pomislimo da je to navođenje nekog autora "od reči do reči". Ovde ćemo videti da moramo navesti i kada neku rečenicu napišemo "sopstvenim rečima" ili kad navedemo neki njen ključni podatak.
Navođenje je tačna reprodukcija izrečenih ili napisanih reči. Glavni razlozi za doslovno navođenje su kada želite da rad dobije na kredibilitetu, kada je original teško preformulisati ili kada je neko to iskazao lepše i želite da sačuvate autentičnost.
izvorni tekst | citat |
---|---|
Stilske odlike palata i zidnih slika u iranskoj revoluciji po mnogo čemu se mogu porediti s određenim stilom koji vodi poreklo iz kubanske revolucije polovinom prošlog veka i još dalje, iz ruske revolucije početkom XX veka. | U Iranu se posle revolucije nameće stil u zidanju palata i slikanju zidnih slika čije se odlike "po mnogo čemu [...] mogu porediti s određenim stilom koji vodi poreklo iz kubanske revolucije polovinom prošlog veka i još dalje, iz ruske revolucije početkom XX veka" (Fabijeti, Maligeti, & Matera, 2002, str. 254-255). |
Parafraziranje neke rečenice znači da tu rečenicu zapisujemo sopstvenim rečima. Parafrazirani citati obično su slične dužine kao i rečenice koje se navode i ne stavljaju se pod znake navoda.
izvorni tekst | citat |
---|---|
Prosečno vreme za ugradnju šasije i motora pre uvođenja sistema konvejera je iznosilo oko 12 sati i osam minuta. Posle uvođenja pokretne trake u pogonu mehaničkog montiranja to vreme je smanjeno na prosečno 93 minuta. | Zahvaljujući sistemu konvejera (automatskoj pokretnoj traci) prosečno vreme za ugradnju šasije i motora smanjeno je sa 12 sati i osam minuta na samo 93 minuta (Erić, 2000). |
Rezimiranje je sažimanje originalnog teksta i iskazivanje glavne ideje sopstvenim rečima.
izvorni tekst | citat |
---|---|
Gotovo jedan i po vek posle završetka Tridesetogodišnjeg rata, 1648, broj nastradalih u zapadnoevropskim ratovima je opadao u odnosu na ukupan broj učesnika u njima, a broj umrlih u zatočeništvu i broj ranjenih su rasli. To su jasni pokazatelji da je ratovanje postajalo manje krvavo. | Druga polovina osamnaestog veka u Zapadnoj Evropi je obeležena ratovima koji su bili manje krvavi od ratova koji su vođeni pre i posle tog perioda (Anderson, 2003). |
APA stil je format za citiranje razvijen od strane Američkog udruženja psihologa (APA). Ovaj stil se najčešće koristi u društvenim naukama. U ovom priručniku su u kratkim crtama prikazani načini citiranja APA stilom; za više informacija možete pogledati šesto izdanje "Publication Manual of the American Psychological Association" (jedan primerak se nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije).
Kod APA stila izvor koji koristimo se navodi unutar teksta, tako što se elementi (autor, godina izdanja, broj strane na kojoj se nalazi deo koji citiramo) navode u zagradama i odvajaju zarezom. Citirani izvori se navode na kraju rečenice neposredno pre tačke. Na referensnoj strani se nalaze puni podaci o izvorima koji su korišćeni u tekstu.
Reč socijalno primenjena na naš predmet je od velikog značaja. Pre svega, u najširem značenju ona označuje da je sve kulturno-socijalno. Kultura i jeste produkt socijalnog života i društvene delatnosti čoveka i zato nas već samo postavljanje problema kulturnog razvoja ponašanja neposredno uvodi u socijalni plan razvoja. Dalje, moglo bi se ukazati na to da je znak koji se nalazi van organizma, kao i oruđe, odvojen od ličnosti i u stvari služi kao društveni organ ili socijalno sredstvo (str. 114).
Između prezimena autora se ubacuje znak &.
Prilikom prvog navođenja takvog izvora navesti sve autore.
Kod kasnijih navođenja ovog izvora navesti samo prvog autora i dodati "i dr." ako je knjiga pisana na srpskom, ili "et al.", ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Pri prvom i svakom daljem navođenju navesti samo prvog autora i dodati "i dr." ako je knjiga pisana na srpskom, ili "et al.", ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Kada je autor rada neka organizacija onda njen naziv treba staviti u zagrade kao autora tog dela. Ako organizacija ima poznat skraćen naziv, tada ćemo taj skraćeni naziv napisati u uglastim zagradama, posle punog naziva, u prvom navođenju; svako sledeće navođenje obeležavaćemo ovim skraćenim nazivom.
Kada citiramo izvor koji ne prikazuje broj strana (kao što su elektronski izvori) koristite broj paragrafa ili naslov odeljka i broj paragrafa u tom odeljku.
Kod autora sa istim prezimenom koristiti inicijale imena kako bi se izbegla konfuzija.
Ako imamo dve ili više referenci od istog autora iz iste godine onda posle podatka o godini dodajemo slovne oznake "a", "b", itd.
Kada navodimo dva ili više radova, onda u zagradi navodimo autore originalnih radova po redu objavljivanja i razdvajamo ih tačkom-zapetom.
Ovde su prikazani primeri korišćenja APA stila za citiranje u raznim oblicima pojavljivanja (knjiga, članak u časopisu, zbornik, ...). Prikazani su osnovni primeri i ne odgovaraju svakoj mogućoj situaciji.
Prezime autora, inicijal(i) imena (godina izdanja). Naslov dela. Mesto izdanja: naziv izdavača.
Prezime autora, inicijal(i) imena (godina izdanja). Naslov dela (br. izdanja). Mesto izdanja: naziv izdavača.
Kada imamo više autora navodimo ih sve, s tim što pre poslednjeg prezimena dodajemo ampersend (&). Ako imamo više od sedam autora, navodimo prvih šest, zatim pišemo tri tačke, i na kraju poslednjeg autora.
Prezime autora, inicijal(i) imena, & prezime, inicijal(i) (godina izdanja). Naslov dela. Mesto izdanja: naziv izdavača.
Prezime autora, inicijal(i) imena (godina izdanja). Naslov dela. (Inicijal(i) imena prezime, prev.). Mesto izdanja: naziv izdavača.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i inicijal imena u zagradi dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili pak "Ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Prezime autora, inicijal(i) imena (Ed.) (godina izdanja). Naslov dela. (Inicijal(i) imena prezime, prev.). Mesto izdanja: naziv izdavaca.
Prezime autora, inicijal(i) imena (godina izdanja). Naslov odeljka ili članka. U: Inicijal(i) imena Prezime, (priredio), Naslov dela (str. broj strana). Mesto izdanja: naziv izdavača.
Prezime autora, inicijal(i) imena (godina izdanja). Naslov članka. Naslov dela, godište, opseg strana.
Članak iz magazina ima isti format kao kad opisujemo članak iz naučnog časopisa samo što dodajemo podatak o mesecu (ako izlazi mesečno), i podatak o danu (ako izlazi nedeljno).
Za prikaz ovih izvora treba dodati podatak o godini, mesecu i danu za dnevne i nedeljne novine. Takođe, koristiti "str." (ili "p." ako su novine na stranom jeziku) kod broja strana.
A ako se ne spominje autor članka:
Napomena:
Prema 6. izdanju uputstva za APA, kad god je moguće, treba upisivati DOI broj. DOI broj se upisuje na kraju opisa bez tačke.
Ako DOI nije dostupan koristiti URL, ali ne treba upisivati datum pristupa sajtu, osim kod sajtova koji će se najverovatnije vremenom menjati (npr. wiki).
Ako članak nema DOI broj možemo iskoristiti URL adresu:
Pri citiranju knjiga ili poglavlja iz knjiga koja su jedino dostupna onlajn umesto podatka o mestu izdavanja i izdavaču staviti podatak o elektronskom izvoru iz kog preuzimamo:
Podatak o godini se odnosi na datum kreiranja, datum kopirajta, ili datum poslednje promene.
Veb sajt kome se zna autor:
Napomena: Viki (wiki) su strane koje svako može da uređuje i menja. Informacije koje nalazimo na ovakvim sajtovima ne moraju biti pisane od strane eksperata.
blog:
wiki:
Za podatak o autoru uzimamao prezime i ime autora (ako imamo taj podatak) ili ime koje je autor uzeo kao svoj alijas (obično se nalazi pored podatka "uploaded by" ili "from"):
Svi izvori koje smo navodili u toku teksta navode se na kraju rada u odeljku pod naslovom "Literatura", ili "Korišćeni izvori". Ako postoje neki dodatni izvori koji nisu citirani u samom radu, ali su poslužili pri pisanju rada, ili mogu da posluže za dalje izučavanje date teme, možemo ih navesti u odeljku sa naslovom "Bibliografija" ili "Dodatna literatura".
Izgled referensne strane:
MLA je stil citiranja razvijen od strane Udruženja za moderni jezik Amerike (Modern Language Association of America). Ovo je akademski stil citiranja koji se najviše koristi u SAD, Kanadi i drugim zemljama. U upotrebi je, pre svega, pri pisanju i dokumentovanju naučnih radova iz humanistike, studija modernog jezika i književnosti, književne kritike, studija kulture i medija i ostalih srodnih disciplina. MLA je prvenstveno namenjen akademskim naučnim radnicima, profesorima, studentima, i dr.
Kod MLA stila izvor koji koristimo se navodi unutar teksta, tako što se autor i broj strana ili strane navode u zagradama. Citirani izvori se navode na kraju rečenice neposredno pre tačke. Na referensnoj strani se nalaze puni podaci o izvorima koji su korišćeni u tekstu.
Rad sa dva ili tri autora. Kada u radu imamo dva prezimena povezujemo sa veznikom "i".
Rad sa četiri ili više autora. Kod citiranja rada sa četiri ili više autora imamo dve opcije: ili navodimo sve autore, ili navodimo samo prvog autora i dodajemo nastavak "i dr." (ako je rad pisan ćirilicom) ili "et al." (na latinskom "i drugi" - ako je rad pisan latinicom). Način na koji ćete obeležiti citirani rad unutar teksta upotrebite pri pisanju punog oblika u "Korišćenoj literaturi."
Ako je kao autor rada navedena neka organizacija navodimo njen pun naziv.
Kada citirate više od jednog rada u zagradama alfabetski poređajte izvore po prezimenima autora i razdvojite ih tačkom-zarezom:
Kada citiramo izvor koji ne prikazuje broj strana (kao što su elektronski izvori) koristite broj paragrafa ili sekcije. Ako izvor koji navodite nema nikakve brojeve ili oznake, biće dovoljno navesti samo autora ili naslov.
Kada se izvor autora koga navodimo pojavljuje u izvoru pisanom od strane drugog autora, onda u zagradama upišite "cit. prema":
Ovde su prikazani primeri korišćenja MLA stila za citiranje u raznim oblicima pojavljivanja (knjiga, članak u časopisu, zbornik radova, veb sajt, i dr.). Prikazani su osnovni primeri i ne odgovaraju svakoj mogućoj situaciji.
Poslednja stavka u formatu tiče se medijuma, odnosno da li je izvor koji smo koristili preuzet sa štampanog ili digitalnog medijuma. Kada su u pitanju štampani medijumi koristimo oblik "Print", dok za onlajn izdanja koristimo oznaku "Web".
Prezime autora, ime autora. Naslov dela: podnaslov. Mesto izdanja: naziv izdavača, godina izdanja. Medijum.
Prezime autora, ime autora. Naslov dela: podnaslov. Podatak o izdanju. Mesto izdanja: naziv izdavača, godina izdanja. Medijum.
Kada imamo 2 ili 3 autora samo prvog autora pišemo redosledom prezime-ime, dok ostale autore navodimo normalnim redosledom, tj. ime-prezime.
Podatak o prevodiocu ide iza naslova.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i ime posle zareza dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili pak "Ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Prezime autora, ime autora. "Naslov odeljka ili članka." Naslov zbornika. Ured. ime i prezime urednika. Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja. Medijum.
Prezime autora, ime autora. "Naslov članka." Naslov časopisa godište.broj (godina izlaska): broj strana. Medijum.
Članak iz magazina ima sličan format kao format članka iz naučnog časopisa, osim što godinu izlaženja pišemo bez zagrada i dodajemo podatak o mesecu (ako izlazi mesečno), i podatak o danu (ako izlazi nedeljno).
Za prikaz ovih izvora treba dodati podatak o datumu.
A ako se ne spominje autor članka:
Napomena:
Citiranje elektronskih (onlajn) izvora je, u suštini, isto kao i citiranje štampanih izvora. Jedini dodatak je informacija o bazi podataka, URL-u i datumu pristupa. MLA citatni stil ne insistira na pisanju URL-a, ali ovaj podatak bi trebalo uključiti da pomogne čitaocima da lakše lociraju izvor. Podatak o veb lokaciji dodajte na kraju, iza podatka o datumu pristupa.
Podatak o godini se odnosi na datum kreiranja, datum kopirajta, ili datum poslednje promene.
Datum (dan, mesec, godina) pristupa se dodaje na kraju.
Prezime autora, ime autora. Naslov dela. Podatak o izdanju, ukoliko nije prvo izdanje. Mesto izdanja: naziv izdavaca, godina izdanja. Naziv baze, kolekcije. Medijum. Dan pristupa.
Prezime autora, ime autora. "Naslov članka." Naslov časopisa godište.broj (godina izlaska): broj strana. Medijum. Datum pristupa.
Svi izvori koje smo navodili u toku teksta navode se na kraju rada u odeljku pod naslovom "Literatura", ili "Korišćeni izvori". Ako postoje neki dodatni izvori koji nisu citirani u samom radu, ali su poslužili pri pisanju rada, ili mogu da posluže za dalje izučavanje date teme, možemo ih navesti u odeljku sa naslovom "Bibliografija" ili "Dodatna literatura".
Izgled referensne strane:
Čikago stil (Chicago Manual of Style) se najčešće koristi za citiranje izvora iz društvenih i humanističkih nauka. Ovaj stil za citiranje je u širokoj upotrebi od 1906. godine i doživeo je 16 izdanja.
Čikago stil je malo kompleksniji od APA i MLA stila, jer koristi dva sistema za citiranje izvora: sistem notacija i autor-datum sistem. Koji sistem ćete koristiti zavisi od mnogo faktora, kao što su predmet rada, zahtev mentora ili urednika, ili lična želja autora rada.
Pažnja:
U ovom vodiču svako poglavlje je podeljeno na dva segmenta, jer format izvora koje smo koristili u radu i izgled referensne strane zavise od načina obeležavanja citata unutar teksta.
Čikago stil koristi dva sistema za označavanje citiranog dela u tekstu:
Izgled i format referensne strane zavise od sistema za označavanje citata. Kad izaberete sistem kojim ćete označavati citate poželjno je pogledati kako se pišu referensne liste.
Kod ovog sistema označavanja korišćenih izvora citat je prikazan u obliku fusnote ili futnote (prikazuje se na istoj strani na kojoj se nalazi deo teksta koji je citiran) ili endnote (prikazuje se na kraju poglavlja ili članka). Mnogi programi za obradu teksta (MS Word, OpenOffice Word, ...) imaju opcije za pisanje, ubacivanje ili ažuriranje fusnota ili endnota.
Ovde je dat primer obeležavanja izvora sistemom notacija. Citat se u tekstu obeležava brojem (superskriptom), a zatim u fusnoti (na dnu stranice) navodi izvor sa brojem strane. Prikaz izvora može biti potpun (navode se autor, naslov, mesto izdanja, izdavač, godina i broj strane na kojoj se nalazi citat) ili skraćen (navode se samo prezime autora, naslov i broj strane na kojoj se nalazi citat).
Prvi put kada navodimo neki izvor trebalo bi koristiti potpuni prikaz, a svako kasnije pojavljivanje tog izvora možemo pisati u skraćenom obliku.
Potpuni prikaz:
Kada se isti izvor navodi nekoliko puta za redom, bez da se između umeša navođenje nekog drugog izvora, onda možemo iskoristiti skraćenicu "Ibid." Treba uključiti i broj strane na kojoj se nalazi citirani deo, osim ako se citat ne nalazi na istoj strani kao i prethodni.
Ako se ovakvo ponavljanje navođenja istog izvora prekine navođenjem nekog drugog izvora, onda će sledeće citiranje ovog izvora biti u skraćenom obliku. Na primer:
Izgled obeležavanja
Više o samom opisu citata u fusnotama i na referensnoj strani pogledajte u odeljku Format.
Kod autor-datum sistema podaci o autoru, godini izdanja i broju strana se navode u zagradama i ovaj podatak ukazuje na referensnu stranu na kojoj su opisani izvori iz kojih su korišćene informacije.
Jug Italije, za razliku od mnogih drugih oblasti, ne može da ima čast i obaveze koje nosi autonomno društvo, niti da se razlikuje od civilizacije kojoj istorijski pripada [...] tj. od zapadne zajednice, bez ekonomskih, društvenih i kulturnih uslova koji su karakteristični za Zapad [...]. I na [...] tu težnju kulture juga Italije, koja se nije ostvarila na ekonomskom i društvenom planu, nadovezuje se veliki komunistički pokušaj. Zaslugom komunizma [...] uspostavljena je politička aktivnost najsiromašnijih i najneobrazovanijih slojeva [...] . Na taj način je borba između moderne demokratije i komunizma, borba koja nije puko suprotstavljanje, već borba između dva ideala [...] postala važna i [...] za siromašni, zaostali, feudalni, ali istovremeno i za veoma civilizovani deo juga Italije. (La Malfa 1954, 14-16)
Kada navodimo rad sa više od tri autora, onda posle prvog autora stavljamo "i dr." (ili "et al." ako rad pišemo na nekom stranom jeziku):
Kada je autor rada neka organizacija onda njen naziv treba staviti u zagrade kao autora tog dela. Ako organizacija ima poznat skraćen naziv, tada ćemo taj skraćeni naziv napisati u uglastim zagradama, posle punog naziva, u prvom navođenju; svako sledeće navođenje obeležavaćemo ovim skraćenim nazivom.
Kada navodimo dva ili više radova, onda u zagradi navodimo autore originalnih radova po redu objavljivanja i razdvajamo ih tačkom-zapetom:
Ako imamo dve ili više referenci od istog autora, a izdate su iste godine, onda navodimo prezime autora u zagradi i godine izdanja sa dodatkom slovnih oznaka ("a", "b", itd.) kako bi ih razlikovali.
Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Kada izaberete sistem kojim ćete označavati korišćene izvore u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Glavna razlika ova dva sistema je u poziciji podatka o godini izdanja. Naime, kod sistema obelezavanja fusnotama podatak o godini stavljamo na kraj, dok kod autor-datum sistema ovaj podatak ide odmah posle autora originalnog izvora.
Važno: Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Tako, ako ste izabrali jedan od dva sistema za označavanje korišćenih izvora u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Kod označavanja citata sistemom notacija moramo obratiti pažnju kako ispisujemo format izvora u fusnotama ili endnotama i na kraju rada, na referensnoj strani. Ovde su dati formati građe koja je korišćena kroz primere, i to tako da je prvo dat primer punog prikaza citata koji se koristi kada prvi put citiramo neki izvor u tekstu, a zatim skraćena verzija koja se koristi svaki sledeći put kada citiramo taj izvor.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, Naslov (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
Za rad sa dva ili tri autora navesti sve autore i u fusnoti i u bibliografiji.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime i ime prezime, Naslov (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
Za rad sa četiri ili više autora u fusnoti navesti samo prvog autora i dodati "i dr." (ili "et al." za naslove na engleskom jeziku). U bibliografiji navesti sve autore.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime i dr., Naslov (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, Naslov, broj izdanja (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i ime posle zareza dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili pak "ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, ured. Naslov (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
Podatak o prevodiocu ide iza naslova.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, Naslov, prevod ime prezime (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov odeljka ili članka," u Naslov zbornika, ured. ime prezime (Mesto izdanja: izdavač, godina izdanja), broj strane na kojoj se nalazi citat.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov članka," Naslov časopisa godište, broj (godina izlaska): broj strane na kojoj se nalazi citat.
Nedeljni ili mesečni magazini se datiraju samo datumom (mesec i godina), čak iako postoji podatak o broju magazina.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov članka," Naslov magazina, mesec i godina izlaska, broj strane na kojoj se nalazi citat.
Podatak o broju strana nije neophodan.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov članka," Naslov novina, dan, mesec i godina izlaska.
Za većinu veb sajtova potrebno je navesti autora sajta (ukoliko se navodi na sajtu), naslov, osoba ili organizacija kojoj je namenjen sajt, datum kreiranja ili modifikovanja (najskorijih promena) i URL ili DOI. Naslov se piše kosim slovima (italik) samo ako je naslov članka ili knjige koja je se nalazi u elektronskom pristupu. Naslovi sekcija ili strana unutar nekog sajt pišu se pod znacima navoda (" "). U slučaju da na sajtu nije istaknut datum kreiranja ili datum modifikovanja, navesti datum kad je pristupljeno sajtu.
Opisivanje članka iz onlajn naučnog časopisa je isto kao i kod štampanih časopisa, samo što dodajemo lokacijski podatak na kraju u vidu URL adrese, DOI broja ili naziva baze podataka (EBSCOHost, Academic Search Premier, SpringerLink, ...)
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov članka," Naslov časopisa godište, broj (godina izlaska): broj strane na kojoj se nalazi citat, URL, DOI ili naziv baze podataka.
Opisuje se slično kao dokument sa autorom sa veb sajta. Naslov posta staviti u znakove navoda (" "), a ime bloga napisati kosim pismom (italikom). Staviti naziv "blog" u zagrade, ako se ta reč ne nalazi u nazivu bloga.
fusnota:
Broj notacije. Ime prezime, "Naslov posta," Naziv bloga, URL.
Važno: Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Tako, ako ste izabrali jedan od dva sistema za označavanje korišćenih izvora u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Prezime, ime. Godina izdanja. Naslov. Mesto izdanja: izdavač.
Prezime, ime, i ime prezime. Godina izdanja. Naslov. Mesto izdanja: izdavač.
Prezime, ime, ime i prezime, [...] i ime prezime. Godina izdanja. Naslov. Mesto izdanja: izdavač.
Prezime, ime. Godina izdanja. Naslov. Broj izdanja. Mesto izdanja: izdavač.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i ime posle zareza dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili pak "ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Prezime, ime, ured. Godina izdanja. Naslov. Mesto izdanja: izdavač.
Podatak o prevodiocu ide iza naslova.
Prezime, ime. Godina izdanja. Naslov. Prevod ime prezime. Mesto izdanja: izdavač.
Prezime, ime. Godina izdanja. "Naslov odeljka ili članka." U Naslov, ured. ime prezime, strane na kojima se nalazi članak. Mesto izdanja: izdavač.
Prezime, ime. Godina izlaska. "Naslov članka." Naslov časopisa godište, broj: strane na kojima se nalazi članak.
Ako se citira članak iz časopisa koji ima kontinuiranu paginaciju (paginacija se nastavlja iz broja u broj u okviru jednog godišta) ili ako se uz godinu izlaska uključi i mesec, onda podatak o broju časopisa nije potreban.
Nedeljni ili mesečni magazini se datiraju samo datumom (mesec i godina), čak iako postoji podatak o broju magazina.
Prezime, ime. Godina izlaska. "Naslov članka." Naslov časopisa godište, broj: strane na kojima se nalazi članak.
Podatak o broju strana nije neophodan.
Prezime, ime. Godina izlaska. "Naslov članka." Naslov novina, datum izlaska (samo dan i mesec).
Prezime, ime. Godina izlaska. "Naslov članka." Naslov časopisa godište, broj: strane na kojima se nalazi članak.
Prezime, ime. "Naslov posta." Naziv bloga. URL.
Referensna strana (Bibliografija) se nalazi na kraju rada, na posebnoj, novoj strani. Bibliografski podaci su poređani alfabetski po prezimenu autora. Početna linija svakog podatka je postavljena na levoj margini, dok su ostale uvučene. Svi podaci su odvojeni dvostrukim proredom. Izgled i format referensne strane zavise od sistema za označavanje citata. Kad izaberete sistem kojim ćete označavati citate poželjno je pogledati kako se pišu referensne liste.
Primeri izgleda referensne strane za oba sistema obeležavanja prikazani su na slici ispod:
Referensna strana (Literatura) se nalazi na kraju rada, na posebnoj, novoj strani. Bibliografski podaci su poređani alfabetski po prezimenu autora. Početna linija svakog podatka je postavljena na levoj margini, dok su ostale uvučene. Svi podaci su odvojeni dvostrukim proredom. Raspored elemenata unutar referensne strane zavisi od sistema za obeležavanje izvora.
Primer izgleda referensne strane za sistem obeležavanja fusnotama u tekstu prikazan je ovde:
Referensna strana (Literatura) se nalazi na kraju rada, na posebnoj, novoj strani. Bibliografski podaci su poređani alfabetski po prezimenu autora. Početna linija svakog podatka je postavljena na levoj margini, dok su ostale uvučene. Svi podaci su odvojeni dvostrukim proredom. Raspored elemenata unutar referensne strane zavisi od sistema za obeležavanje izvora.
Primer izgleda referensne strane za autor-datum sistem obeležavanja u tekstu prikazan je ovde:
CSE citatni stil je kreiran od strane Saveta urednika iz oblasti nauke (Council of Science Editors - CSE). Ovaj stil je prvenstveno namenjen studentima, profesorima i naučnicima iz prirodnih i fizičkih nauka.
CSE koristi dva sistema za citiranje izvora: sistem kontinuiranog citiranja i autor-datum sistem (postoji još jedan, treći, sistem citiranja izvora koji nećemo obrađivati u ovom vodiču). Koji sistem ćete koristiti zavisi od mnogo faktora, kao što su predmet rada, zahtev mentora ili urednika, ili lična želja autora rada.
Pažnja:
U ovom vodiču svako poglavlje je podeljeno na dva segmenta, jer format izvora koje smo koristili u radu i izgled referensne strane zavise od načina obeležavanja citata unutar teksta.
CSE stil koristi dva sistema za označavanje citiranog dela u tekstu:
Izgled i format referensne strane zavisi od sistema za označavanje citata. Kad izaberete sistem kojim ćete označavati citate poželjno je pogledati kako se pišu referensne liste.
U kontinuiranom sistemu obeležavanja citata koriste se brojevi u formi superskripta (ili kao broj u uglastim zagradama) koji odgovaraju referenci (korišćenom izvoru) na referensnoj strani na kraju rada.
Na referensnoj strani videćemo koji rad je citiran ovim brojem:
Svaki put kad citiramo neki rad dodeljujemo mu isti broj. Na primer, ako sledeći put u istom tekstu upotrebimo izvor iz prethodnog primera obeležićemo ga istim brojem.
Dalje, kad god u radu citiramo neki izvor koji nije ranije citiran u radu, dodeljujemo mu sledeći dostupan broj, kao na primer:
U kontinuiranom sistemu moguće je navesti više izvora u jednom citatu. To se može postići navođenjem rednih brojeva citata, gde je svaki broj odvojen zarezom ili, ako zauzima neki niz, crticom. Ovo najbolje ilustruje sledeći primer:
Kod sistema autor-datum izvore obeležavamo na kraju rečenice, pre tačke, tako što u zagradi navodimo prezimena autora čiju ideju koristimo i godine objavljivanja tog rada.
Ovde su kroz primere prikazana neka pravila koja se koriste pri obeležavanju izvora u tekstu.
Ako je rad koji se citira delo dva autora navodimo sa veznikom "i".
Ako je rad koji se citira delo tri ili više autora navodimo samo prvog autora i dodajemo "i dr."
Ako se u radu navode radovi koje su pisali dva različita autora koji imaju isto prezime, a izdati su iste godine, onda stavljamo njihove inicijale, bez tačke.
Ako se u radu navode različiti radovi istog autora koji su izdati iste godine, onda ih razlikujemo tako što se dodaje malo slovo abecede neposredno posle godine izdanja.
Ako je autor rada korporativno telo (vladina agencija, institut, korporacija, ...) koristiti inicijale imena organizacije kako bi se skratilo ime, ili skraćeni naziv po kome je ta organizacija poznata. Na referensnoj strani ubaciti skraćeni oblik korporativnog tela u uglastoj zagradi ispred opisa.
Ako postoji više različitih autora koje navodimo kao izvore koje smo koristili u nekom citatu, navodimo ih hronološki poređane i međusobno odvojene tačkom-zarezom. A ako u citatu koristimo više izvora od istog autora u zagradi navodimo prezime autora i godine u hronološkom redosledu odvojene zarezom.
Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Kada izaberete sistem kojim ćete označavati korišćene izvore u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Važno: Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Ako ste izabrali neki od dva sistema za označavanje korišćenih izvora u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov: podnaslov. Mesto izdavača: izdavač; godina izdanja. Broj strana.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena, prezime inicijal(i) imena, ... , prezime inicijal(i) imena. Naslov: podnaslov. Mesto izdavača: izdavač; godina izdanja. Broj strana.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov: podnaslov. Broj izdanja. Mesto izdavača: izdavač; godina izdanja. Broj strana.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov: podnaslov. Prezime inicijal(i) imena, prevodilac. Mesto izdavača: izdavač; godina izdanja. Broj strana.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i ime posle zareza dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili "ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov članka (ili poglavlja). U: Prezime inicijal(i) imena, urednik (ili priređivač). Naslov zbornika/knjige. Mesto izdavača: izdavač; godina izdanja. Broj strana na kojima se nalazi članak.
CSE stil za podatak o naslovu časopisa traži skraćeni naziv časopisa. Postoje pravila za pisanje skraćenih oblika naslova časopisa i njih možete naći na sajtu ISSN LTWA (organizacija za registraciju i dodeljivanje ISSN brojeva).
Skraćene oblike časopisa možete pronaći na sajtu ISI Web of Science ili pretragom na sajtu CAS Source Index (CASSI). Ako budete imali problema sa pisanjem skraćenih oblika naslova časopisa pišite nam na "Pitajte bibliotekara".
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov članka. Naslov časopisa (skraćeni oblik). Godina izdanja; Godište(broj):broj strana na kojima se nalazi članak.
Primer koji je ovde dat je iz našeg časopisa "Nuclear technology & radiation protection", čiji je skraćeni oblik "Nucl. Technol. Radiat. Prot." i mi ćemo zapisati ovaj podatak bez tački na kraju reči: "Nucl Technol Radiat Prot".
Skraćeni oblik naslova magazina treba pisati samo ukoliko postoji.
Broj citata. Prezime inicijal(i) imena. Naslov članka. Naslov magazina. Godina izdanja mesec [ako izlazi mesečno]; Godište(broj): broj strana na kojima se nalazi članak.
Podatak o autoru (bilo da je u pitanju pojedinac ili organizacija) pišemo samo ako nije isti kao naslov sajta. Iza podatka o naslovu veb sajt stavlja se znak "Internet" u uglaste zagrade. Za podatak o godini izdanja možemo iskoristiti podatak o kopirajtu ili ako se godina izdanja i godina kopirajta razlikuju (npr. 2011, c2010). U uglaste zagrade se upisuju datum poslednje promene sajta i datum kada smo pristupili (citirali) sajtu. Na kraju staviti "Dostupno na:" gde se upisuje URL sajta.
Izvore koje preuzimamo iz časopisa koji se nalaze na Internetu ili nekoj onlajn bazi podataka pišemo u istom formatu kao i citate iz štampanih časopisa, osim što dodajemo podatak "[Internet]" iza naslova časopisa. Naziv baze podataka (EBSCOHost, Academic Search Premier, SpringerLink, ...) navodimo posle podataka o broju strana, zatim sedište izdavača i naziv izdavača (vlasnika) baze podataka i godinu postavljanja na sajt.
Kada citirate onlajn knjigu prate se iste instrukcije kao pri opisu veb strane, osim što se dodaje reč "Internet" u uglastim zagradama.
Važno: Format ispisa korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Ako ste izabrali neki od dva sistema za označavanje korišćenih izvora u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Mesto izdavača: Izdavač. Broj strana.
Prezime inicijal(i) imena, prezime inicijal(i) imena, ..., prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Mesto izdavača: Izdavač. Broj strana.
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Broj izdanja. Mesto izdavača: Izdavač. Broj strana.
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov: podnaslov. Prezime inicijal(i) imena, prevodilac. Mesto izdavača: Izdavač. Broj strana.
Ako je knjiga zbornik radova sa nekog naučnog skupa ili na neku odgovarajuću temu, kao autora navodimo priređivača tog dela i uz njegovo prezime i ime posle zareza dodajemo "ured." ako je urednik, ili "prir." ako je priređivač, ili "ed." kao editor ako je knjiga pisana na stranom jeziku.
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov članka (ili poglavlja). U: Prezime inicijal(i) imena, urednik (ili priređivač). Naslov zbornika/knjige. Mesto izdavača: izdavač. Broj strana na kojima se nalazi članak.
CSE stil za podatak o naslovu časopisa traži skraćeni naziv časopisa. Postoje pravila za pisanje skraćenih oblika naslova časopisa i njih možete naći na sajtu ISSN LTWA (organizacija za registraciju i dodeljivanje ISSN brojeva).
Skraćene oblike časopisa možete pronaći na sajtu ISI Web of Science ili pretragom na sajtu CAS Source Index (CASSI). Ako budete imali problema sa pisanjem skraćenih oblika naslova časopisa pišite nam na "Pitajte bibliotekara".
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja. Naslov članka. Naslov časopisa (skraćeni oblik). Godište(broj): broj strana na kojima se nalazi članak.
Primer koji je ovde dat je iz našeg časopisa "Politička revija", čiji je skraćeni oblik prema ISSN LTWA pravilima "Polit. rev." i mi ćemo zapisati ovaj podatak bez tački na kraju reči: "Polit rev".
Skraćeni oblik naslova magazina treba pisati samo ukoliko postoji.
Prezime inicijal(i) imena. Godina izdanja mesec [ako izlazi mesečno]. Naslov članka. Naslov magazina. Godište(broj): broj strana na kojima se nalazi članak.
Podatak o autoru (bilo da je u pitanju pojedinac ili organizacija) pišemo samo ako nije isti kao naslov sajta. Iza podatka o naslovu veb sajt stavlja se znak "Internet" u uglaste zagrade. Za podatak o godini izdanja možemo iskoristiti podatak o kopirajtu ili ako se godina izdanja i godina kopirajta razlikuju (npr. 2011, c2010). U uglaste zagrade se upisuju datum poslednje promene sajta i datum kada smo pristupili (citirali) sajtu. Na kraju staviti "Dostupno na:" gde se upisuje URL sajta.
Izvore koje preuzimamo iz časopisa koji se nalaze na Internetu ili nekoj onlajn bazi podataka pišemo u istom formatu kao i citate iz štampanih časopisa, osim što dodajemo podatak "[Internet]" iza naslova časopisa. Naziv baze podataka (EBSCOHost, Academic Search Premier, SpringerLink, ...) navodimo posle podataka o broju strana, zatim sedište izdavača i naziv izdavača (vlasnika) baze podataka i godinu postavljanja na sajt.
Kada citirate onlajn knjigu prate se iste instrukcije kao pri opisu veb strane, osim što se dodaje reč "Internet" u uglastim zagradama.
Referensna strana korišćenih izvora mora biti u saglasnosti sa sistemom za obeležavanje. Kada izaberete sistem kojim ćete označavati korišćene izvore u tekstu pogledajte format obeležavanja izvora za taj sistem.
Kod sistema sa kontinuiranim navođenjem citata referensna lista je označena rednim brojevima koji su u vezi sa citiranim delovima teksta.
Primer izgleda referensne strane za sistem sa kontinuiranim obeležavanjem u tekstu prikazan je ovde:
Kod sistema autor-datum citati u referensnoj listi se navode abecednim redom (ili azbučnim ako je rad pisan ćirilicom).
Primer izgleda referensne strane za sistem sa autor-datum obeležavanjem u tekstu prikazan je ovde:
Citatni menadžeri (ili na engleskom reference manager) su programi ili onlajn servisi koji olakšavaju prikupljanje, organizaciju i čuvanje literature i drugih informacionih izvora. Ovi programi takođe olakšavaju citiranje, omogućavaju izradu bibliografije koja je korišćena u radu, saradnju sa drugim autorima, formiranje grupa za zajednički rad, uređivanje lične bibliografije, itd.
Pored komercijalnih citatnih menadžera (kao što su EndNote ili RefWorks) postoje i besplatne verzije od kojih će ovde biti predstavljen Zotero.
Ostali citatni menadžeri koji mogu biti korisni:
Zotero je besplatan program za citatni menadžment koji znatno olakšava prikupljanje, organizovanje i upravljanje informacionim izvorima. Pomoću ovog programa olakšano je citiranje u tekstu, izrada bibliografija, mogu se uzimati beleške, povezivati informacioni izvori sa sličnim izvorima, povezivati zapisi sa sadržajima na internetu ili dokumentima sačuvanim na lokalnom računaru, izvoziti bibliografije, a zahvaljujući onlajn sinhronizaciji moguće je pristupanje Zotero nalogu preko različitih računara.
Postoje dva načina za instalaciju Zotera na lični računar: prvi način je kao plug-in za Firefox (sakupljanje i organizovanje informacionih izvora bez napuštanja brauzera) i drugi koji podrazumeva instalaciju posebnog Zotero Standalone programa, koji je napravljen pre svega za Google Chrome i Safari. Uz instalaciju Zotera dobija se i priključak (plug-in) za Microsoft Word, OpenOffice Word ili LibreOffice koji znatno olakšava obeležavanje citata i izradu referensnih strana (bibliografija) prilikom pisanja naučnog rada. Posle instalacije Zotera potrebno je izvršiti registraciju (upisati korisničko ime i šifru u dato polje).
Ako želite da pristupite vašem Zotero profilu sa nekog drugog računara, to možete uraditi tako što ćete posetiti veb stranicu zotero.org na kojoj možete izvršiti registraciju upisivanjem vašeg korisničkog imena i šifre. Ovakav pristup vašem nalogu ima mnogih ograničenja (kao što je nemogućnost izrade bibliografije), ali je moguće ubacivanje novih zapisa, njihovo editovanje i ažuriranje, a automatska sinhronizacija omogućava da sve ovo na kraju možete videti na Zotero Standalone profilu na vašem računaru.
Postoji više načina da sačuvate bibliografske podatke o knjizi, članku iz časopisa ili veb stranici na vaš Zotero nalog. Ukoliko radite na ličnom računaru u Firefox brauzeru ili u Zotero Standalone programu, na veb brauzeru će biti ponuđena opcija na kraju URL adrese sajta u vidu ikonice (slika ispod), na koju je dovoljno kliknuti i Zotero će napraviti zapis o tom informacionom izvoru (program uglavnom sam popunjava podatke o autoru, naslovu, datumu preuzimanja, URL adresi, i ostalom). Zapis je moguće lično urediti ukoliko Zotero nije uspeo da prikupi dovoljno podataka koji su potrebni za izradu bibliografije.
Ako brauzer ne prikazuje ovu ikonicu ili ne radite na računaru na kojem je instaliran Zotero, zapis možete kreirati i sačuvati tako što ćete se ulogovati na vaš Zotero profil na sajtu zotero.org i preko dugmeta za dodavanje (slika ispod) dodati informacioni izvor i sami upisati podatke u neophodna polja.
Zotero prvo traži da izaberete vrstu informacionog izvora iz padajućeg menija (da li je u pitanju veb sajt, članak iz novina ili naučnog časopisa, knjiga, i sl.), zatim se nude polja u koja je potrebno uneti sve raspoložive informacije o izvoru (naslov, prezime i ime autora, URL adresa, signatura iz biblioteke, mesto i godina izdanja, broj strana, itd.), uključujući i beleške koje mogu biti od pomoći. Za što tačnije prikazivanje informacionog izvora u referensnoj literaturi potrebno je popuniti što više podataka o njemu.
Zotero pruža mogućnost organizovanja informacionih izvora u kolekcije. Informacioni izvori se mogu nalaziti u više kolekcija istovremeno, dakle nije potrebno kreirati zapise o nekom informacionom izvoru za svaku kolekciju ponaosob.
Kreiranje citata unutar teksta može da se izvede na veoma jednostavan način pomoću dodatka (add-in) koji možete preuzeti na sajtu zotero.org i instalirati na editor teksta koji koristite (npr. Microsoft Word ili OpenOffice Word).
Citat se dodaje tekstu tako što se klikne na prvo dugme koje se nalazi na meniju - “Insert Citation”. Kada se pojavi linija (slika ispod) potrebno je uneti naslov ili autora i odabrati sa padajućeg menija izvor koji želimo da citiramo.
Pomoću dugmeta “Edit Citation” (drugo po redu dugme) moguće je izmeniti ili dodati podatke o citiranom izvoru, kao što je izbacivanje prezimena autora kada se ono već spominje u tekstu ili dodavanje broja strana.
Bibliografija (korišćena literatura) na kraju teksta se dodaje klikom na dugme “Insert Bibliography”. Pojaviće se bibliografija svih informacionih izvora koje ste koristili u tekstu. Svako naknadno dodavanje citata unutar teksta biće automatski pridodato na bibliografiju (referensnu listu) na kraju rada. Promena citatnog stila u celom radu (uključujući i bibliografiju na kraju rada) može se izvršiti ako se klikne na predzadnje dugme “Set Doc Pref” i iz menija na vrhu izabere novi citatni stil.
Za više informacija o radu u ovom programu pogledajte video uputstva sa zvaničnog sajta Zotera.
Nadamo se da Vam je ovaj vodič pomogao da bolje razumete potrebu za citiranjem i poštovanjem intelektualnih prava. Predloge, pitanja ili sugestije možete poslati putem servisa "Pitajte bibliotekara" ili na email adresu biblioteka@dksg.rs.
Citatni stilovi obrađeni u ovom vodiču ponuđeni su u tabeli ispod:
Citatni stilovi | |||
---|---|---|---|
APA | MLA | Čikago | CSE |
Za prikupljanje literature, pomoć pri izradi citata unutar teksta i izradu bibliografija mogu vam pomoći citatni menadžeri, kao što su Zotero, Endnote, Mendeley, RefWorks, i dr. Više o ovoj temi pogledajte u sekciji Citatni menadžeri.