Разговор са Марком Стојкићем - ВЕШТИЦЕ

Четвртак, 17. фебруар, Клуб Магистрала 

О новом концепту издавачке куће Плато и делима ВЕШТИЦЕ, ПАКАО и ЗАР ЈЕ ТО ЧОВЕК, с уредником и директором Платоа и аутором Марком Стојкићем који ће се укључити из Немачке, где живи.

Четвртак 17. фебруар, 19.00, Kлуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић”
Представљање новог концепта издавачке куће ПЛАТО 
Разговор с МАРКОМ СТОЈКИЋЕМ поводом романа „ВЕШТИЦЕ”
/укључење из Немачке/ и разговор о књигама 
ЗАР ЈЕ ТО ЧОВЕК Прима Левија у преводу Елизабет Васиљевић и 
ПАКАО Анрија Барбиса у преводу Моше Пијада 
Учествују: Милан Вурдеља, Миша Гојковић, Марко Стојкић и Тамара Митровић 

Марко Стојкић (1981, Смедерево) од 1996. до 2010. живео је у Београду, где је завршио Медицински факултет и радио као лекар. Тренутно живи и ради у Немачкој (град Филинген-Швенинген, покрајина Баден-Виртемберг). Књиге поезије: „Лаки болови“ (2011), „Шецеле“ (2013), „Амигдала“ (2016). Преводи с немачког језика (Герхард Фалкнер, Уве Kолбе, Бригите Фукс, Томас Kлинг...). Ово је његов први роман. 

Анри Барбис (1873 — 1935), француски новинар и књижевник, ратни дописник париског Журнала и других новина са српског ратишта. Учествовао је у Првом светском рату као добровољац, а у роману „Огањ” описао стравичну слику рата. Kао дописник из Србије, пратио је српску војску кроз балканске ратове. Његов роман „Пакао“, који је скандализовао јавност када је објављен на енглеском језику, описује младића који борави у париском пансиону где налази рупу у зиду изнад кревета и постаје наизменично воајер и гледалац, опсесивно проучавајући приватне тренутке својих комшија.

Примо Леви (Торино, 1919 - 1987), италијански песник, преводилац, приповедач, романописац и есејиста, по образовању хемичар, у свет књижевности ушао је сведочанством о Холокаусту, 1947. романом „Зар је то човек“. Логорашком искуству се враћа 40 година касније у књизи антрополошких есеја „Потонули и спасени“, која је услед изненадне смрти постала Левијево тестаментарно дело. Објавио је и романе „Звездасти кључ“ и „Ако не сада, када“.