6. Књижевни фестивал ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ од 22. до 26. јануара

6. Књижевни фестивал ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ од 22. до 26. јануара

 

Среда 24. јануар

19.00 Мухарем Баздуљ и Владан Бајчета
Рођен 19.5.1977. у Травнику (БиХ), писац, новинар и преводилац, дипломирао и магистрирао на Филозофском факултету у Сарајеву енглески језик, енглеску и америчку књижевност. Нека од дела: One Like a Song, Чаролија (приче), Heroes (сонети), Филигрански плочници, Карловачки мир (есеји), Ђаур и Зулејха, Транзит, комета, помрачење, Сјетва соли, Лутка од марципана, Последњи мушкарац (романи). Превођен на енглески, немачки, пољски, бугарски и македонски језик. Превео Јејтса и преписку Гинзберга и Керуака. Живи у Београду.
Невидљива дружба (Лагуна) – Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, дотадашњи живот јунаку почне да се одвија пред унутрашњим оком које неки зову душом. Тај филм се не одвија хронолошки већ асоцијативно. Географски и историјски омеђен топонимима потонуле Југославије, роман је много више метафизичка метафора него још једна у низу (по)ратних личних сторија.

19.30 Јасмина Малешевић и Тамара Крстић

Рођена 18. 10. 1962. у Београду, ауторка неколико књига поезије и поетске прозе (Скарабег, Дневник урбане сирене, Чарна шума) и једне књига за децу. С Војиславом Брковићем објавила књигу Рођени из исте смрти (поетски дијалог о љубави), а с Александром Слађаном Милошевић Адаме не љути се (поетска проза). Добитница, поред осталих, награда: Милан Лалић, Андра Гавриловић, Плакете УКС с ликом Симе Матавуља за целокупан књижевни опус. Живи у Београду.

Несташна маркиза: пикарски роман (Галаксијанис) – Сажети и духовити љубавни роман састављен од 9 епизода. Главна јунакиња Маркиза лута различитим епохама кроз време и невреме. Тренутно је на Балкану, где на обали Дрине покушава да преболи раскид с Бароном. У собици хотела посматра тапете налик онима из Балзакових романа и разговара с њима о страсти, болу, цимету, сродним душама, пењању на дрвеће. 

20.00 Крста Поповски и Младен Весковић

Рођен 2.1.1968. у Скопљу, дипломирао Општу књижевност и теорију књижевности у Београду. Био главни уредник часописа Звоно, извршни уредник Књижевне речи и уредник у редакцијама Службеног гласника, Бигза и Клети. Објавио 4 књиге поезије, 1 књигу прича и романе Тата, Еј, Судбине, Трудови и Ина, за који је добио награду Стеван Сремац. Живи у Београду.

Има Бога (КРР) – На први поглед шармантна и питка комедија из црквеног живота, проткана руралном еротиком и пецкаво-добронамерним хумором, на фону породичне драме тематизује дубља питања вере и институционалне религије, те могућности индивидуалног ангажмана као моралног коректива и фактора друштвених промена.

Top