АНТОЛОГИЈСКИ КРИЦИ 2

Субота, 24. септембар, 20.00, Instagram

О једној о шест мени познатих теорија о пореклу музике. Ова је израсла из звукова које су правили наши најдаљи преци, ратници, како би се разјарили и у стању транса изборили са непријатељима. Оном ко је пустио да га пореже крик Рокија Ериксона лако је да замисли какви су ритуали били концерти његове групе, The 13th Floor Elevators. Млада Џенис Џоплин се колебала да ли да им се придружи; на крају се одлучила за Big Brother and the Holding Company. Пре тога је изводила фолк блуз уз акустичну гитару; морала је да промени начин певања кад је иза ње грувала блуз рок група. Сетила се Ериксона и врисци су  постали важан део њеног новог израза. Испрва су ти „крици одране сове“ иритирали правоверне, још се сумњало да белци могу да изводе прави блуз. Captain Beefheart није много марио што ова врста музике живи од скоро побожног поштовања за властиту традицију; завитлао је свој арт блуз у будућност. Његов крик  у Electricity је 1967. многе освестио: у временима која се мењају и људи се елетрификују. Дуго је изгледало да је Капетан сувише особен да би имао следбенике. Нови талас га је 80-их афирмисао као великог инспиратора. Међу онима који су га доживели као очинску фигуру су и уврнути егзистенцијалисти из Бостона, Pixies. Од крика Френка Блека се костреши коса, од његових песама јежи кожа, а он прича како је једина амбиција његове групе да забави.

У овом видео есеју има нечег од пикарског романа: шврља се кроз жанрове и периоде како путнику „дође“. На почетку срећемо Screamin' Jay Hawkins-а, из приче нас испраћа Björk.