АТЛАНТИК И СТАКС ШЕЗДЕСЕТИХ

Četvrtak, 15. novembar, 19.00, Mala sala

Istorija soula

ATLANTIK I STAKS ŠEZDESETIH

Odlazak Reja Čarlsa iz kuće Atlantik činio se kao nenadoknadiv gubitak, međutim, brzo je zasijalo novo svetlo. Godine 1961. u kancelariju Džerija Vekslera, važnog čoveka kompanije i producenta, banuo je Solomon Berk (Burke). Rekao je da je bez ugovora, a Džeri je iste sekunde odgovorio: „Kod kuće si. Snimam te danas.“. Solomon je u mladosti bio propovednik, znao je šta je auto-put gospela, a protumbao se i kroz mrežu R’n’B klubova poznatu kao ChitlinCircuit. Sviđao mu se rok, a u kantriju je osećao „dušu zemlje“. S takvom širinom, jedinstvenim glasom i nekoliko klasičnih pesama sredinom decenije, najavljivan je kao Episkop soula. Džejms Braun mu je platio poveću svotu da na sceni skine krunu s glave i preda je njemu, ne bi li ubedio publiku da je, eto, on novi kralj. Berk je rado prihvatio, jer je hranio buljuk dece, a što se titula tiče – nije kome je rečeno, već kome je suđeno.

Šezdesete je obeležila saradnja Atlantika i kuće Staks: Sam & Dave, Karla Tomas, Vilson Piket i drugi sa Atlantikovog spiska snimali su u Staksovom studiju, pesme koje je za  njih pisao domaći tim (najčešće Ajzak Hejs i Dejv Porter), u pratnji kućnog benda. Veksler je bio impresioniran „organskim“ načinom rada – bez pisanih aranžmana, uz živo učestovanje svih, mnogi delići muzike nastajali su na licu mesta. Podrazumeva se da je tu bilo i ozbiljnih sukoba, ali, i kad je išlo lako i kada je bilo problematično, nastajali su izuzetni snimci, a neki su sušta klasika. 

Mićun Ristić