БЛУЗ И ЏЕЗ

Среда, 5. јун, 19.00, Мала сала

БЛУЗ И ЏЕЗ

У Њу Орлеансу су почетком 20. века црнци живели блуз. „Први краљ трубе“, Бади Болден га је и свирао. Надовезали су се Кинг Оливер и Луј Армстронг, прикључили су се и Kреоли, Сидни Беше и Џели Рол Мортон. Џезери су 20-их, 30-их и 40-их година пратили велике певачице (Ма Рејни, Беси Смит, Били Холидеј) и дали битан допринос претварању сеоског у класични блуз. У четврти Њу Орлеанса намењеној забави, Сторивилу, Мортон је на клавиру креирао саундтрек за активностима у борделима. Веровао је да је од регтајма, „шпанске“ ствари и блуза сам створио џез. Међу првима га је пренео у Чикаго и у Њујорк. Убрзо се појавио нови тип клавирског џеза, буги вуги. Израстао је из начина на који су аматери, радници, забављали своје колеге суботом увече: левом руком би одржавали јак ритам понављајући једноставну фигуру по целу ноћ, а десном импровизовали мелодије. Мајстори као Пајнтоп Смит, Пит Џонсон, Алберт Амонс (...) су ово подигли на виши ниво. Буги вуги су прихватили плесачи и певачи, а крајем 30-их је цела нација „полудела“ за њим. Током ере свинга џез се мешао са попом а везу са кореном је одржао Каунт Бејзи – могао је да са три прста свира све врсте блуза. Чарли Паркер их је уткао у би бап. У виртуозном извођењу Сачма, Дјука, Бирда (...) блуз је преображен у тзв. фину уметност, а остао је подједнако аутентичан као онај рурални, кад се тек помолио из фолклора.