ЕНЦИКЛОПЕДИЈА КРИКОВА

Субота, 25. јун, 20.00, Instagram

Џон Ленон је 1968. желео да почне испочетка, не са Битлсима већ са Јоко Оно. За омот заједничког албума фотографисали су се голи. На соло албуму Plastic Ono Band Џон је у огољавању и лепог и ружног отишао до краја. Књига  Артура Џанова, Примални крик, инспирисала га је да засече испод коже и отвори старе ране. Уводна Mother почиње звуком посмртног звона, а завршава урликом. С њим су излетели бес и бол, исцурио је гној. Од једноћелијских организама до натчовека, све што живи осећа бол. Крици могу да помогну, али је нешто сасвим друго правити уметност од тога. Неке од најбољих  Ленонових песама нашле су се на плочи Plastic Ono Band. Због њих је Роџер Вотерс пожелео да се Pink Floyd окану „космичке музике“ и почео да пише песме о проблемима човека. Вотерсов крик носи једну од најузбудљивијих сцена филма Zabriskie Point. Режисер Антониони га је претворио у крик једне генерације, оне која је хтела да мења свет, и наменио га наредним. Диаманда Галас је једну радио емисију (и филм) насловила Schrei 27, њу су инспирисали експресионистички сликари. У свом перформансу The Scream – Edvard Munch Марина Абрамовић је лицу са слике дала свој врисак.

Да би се стигло да Енциклопедије крикова потребне су године рада и озбиљан тим сарадника. Одаберите крик или снимите властити, напишите кратку причу о њему. Ако то буде ваљано постајете део тима и ето вас у наредном филму. Ако не буде, барем смо покушали.