ЕНГЛЕСКИ ФОЛК РОК НА ПОЛА ПУТА

Субота, 28. јануар, 20.00, Инстаграм

Британска влада је после Другог светског рата повукла велики потез- школовање је постало бесплатно. Деца из радничке и ниже средње класе су добила шансу о којој њихови родитељи нису могли да сањају. И управо су та деца двадесетак година касније преобразила сиви и стегнутији главни град у Swinging London – нову европску престоницу моде, дизајна, фотографије и музике. Битлси су освојили Америку. После њиховог филма A Hard Day's Night момци из фолк триа The Byrds су се трансформисали у рок групу. Роџер Мaкгвин је трампио акустичну за електричну гитару: 1965. су обрадили Диланову Mr. Tambourine Man и утемељили фолк рок. За њима су кренули многи; звекет дванаестожичаног „рикенбекера“ је наредних пар година бојио звук времена у Калифорнији. Не и у Лондону, многи Eнглези су се стидели своје народне музике, а већини се чинило да су (мала) фолк и (нарастајућа) рок сцена два различита света која се никад неће срести. Погрешно, Fairport convention, Pentangle, Рој Харпер, Ник Дрејк(...) су нам оставили песме које се и данас слушају с узбуђењем.

Кратки филм представља оно што се дешавало 1971. године- енглески фолк рок је био на пола пута. Кренуо је из опскурних малих клубова и половином седамдесетих стигао до милионске публике. Albion Country Band jе урадио музику за неколико запажених представа националног театра, Steeleye span су се изборили за тв шоу, продукција је била раскошна. Сви о којима је реч су допринели да Енглези прихвате фолк рок и измене потцењивачки однос према властитој музичкој традицији.