ФИЛМОВИ О КРИЦИМА

Среда, 29. мај, 19.00, Мала сала

Зашто о крицима? Па, у свет улазимо с њима. Човекова историја почиње вриском, то је први акт самоизражавања, аутохтон и индивидуалан. За само неколико секунди криком се могу изразити бол, бес, страх, пораз, пожуда, тријумф... – непосредније и снажније него на било који други начин. Правити уметност од тога је, наравно, нешто друго. Из рудника популарне културе могу се изнети безбројна дела у чијим су средиштима крици – ови продиру директно у мозак и мењају етику & естетику: после њих се многа уважена дела чине млака, преопширна и накићена. А нема ни покушаја неке класификације, повезивања са биолошком основом, људским искуством и историјом уметности.                                                                                                                                     
Мићуна занима период од двадесетих година 20. века до прошлог викенда. Прошетао је кроз безмало све жанрове, од госпела до електронике, тј. од Махалије Џексон до Бјорк и назад. Издвојио је крике који су га потресли и умотао их у кратке приче о њиховим ауторима. Укључио је филмове и перформансе – у оном под називом The Scream Марина Абрамовић је лицу са слике Едварда Мунка дала свој глас. Душко Станивук је измонтирао четири филма укупног трајања 110 минута. Они су лична антологија, а ако се придружите са својим причама, могла би да прерасте у енциклопедију крикова.