ФИЛОЗОФСКЕ МИНИЈАТУРЕ

Субота, 23. април, 20.00, Instagram

Питагора је живео у шестом веку пре нове ере. Не сећам се године а дан беше петак. Пролазио је поред ковачнице и запазио да је звук ударца чекића од 3 килограма за октаву виши од оног који прави чекић од 6 кила. Нашао је да консонантни односи тонова (кварта, квинта и октава) звуче складно, а дисонантни не. Интервали између тонова могу да се изразе бројевима, то му се учинило као кључ свемира. Планете и звезде се крећу и свак производи јединствен звук, а све заједно стварају хармонију сфера. Музику коју праве људи је одјек ове космичке, коју не чујемо, јер је (од)увек присутна. Теорија је била веома утицајна до позног 17. века, онда је, са уздизањем научног погледа на свет, заборављена.

У 20. веку је Штокхаузен повезао космолошко схватање музике питагорејаца са савременом технологијом. Сваки човек је радио пријемник, прима вибрације из свемира. Талентовани (композитори) их преводе у звук и тако постају предајници. Војаџер и каснији сателити су пролазећи крај планета снимали нечујне електромагнетске сигнале. NASA их је у овом миленијуму претворила у звучне, објављен је албум Symphonies of the Planets. Чули не чули, свемир пева. Баш зато што је варијетет космичког тоналитета свака музичка скала има посебан и моћан ефекат на људе.

Ово је најдужа од 10 минијатура. Аутор је извирио из таме (бесконачног) и срдачно се препоручује.