ФУЗИЈА

Utorak, 24. januar, 19.00, Mala sala

FUZIJA

Ne, bez žena sreće nema...

Davne 1967. Majls Dejvis je izdao ploču Filles de Kilimanjaro, a na njoj poslednju stvar, Miss Mabry, nosi električni klavir. Bio je to nagoveštaj Majlsovog radikalnog zaokreta ka roku. Iste godine, na Human Be In festivalu u San Francisku, bit pesnici koji su delili binu sa esid rok grupama obnarodovali su da postoji i Amerika drugačija od zvanične, koja podržava rat u Vijetnamu i vrednosti potrošačkog društva. U Montereju je već nekoliko desetina hiljada mladih slavilo bučnu muziku i vlastiti životni stil. Izgledalo je da su ovi ljudi u tešnjoj vezi sa savremenim svetom (koji se sve više elektrifikovao) nego ljubitelji tradicionalnog džeza. Svakako ih je bilo više, pa su cinici zaključili - trubač je namirisao novo tržište.

Ključ Majlsovog preumljenja je možda na drugom mestu, a otkrivaju ga stihovi iz poznatog narodnjaka - Ne, bez žena sreće nema. Miss (Betty) Mabry ubrzo je postala gospođa Dejvis. Ako prihvatimo narodnjačku poetiku, ona je svog supruga izvukla iz italijanskih odela i obukla u psihodelične anterije, upoznala ga sa Hendriksom i Slajom Stounom, ugurala ga u novo doba. E, to je sila koju bi trebalo objasniti, ali će se predavač uzdržati i držati priče o reprezentativnim predstavnicima fuzije: Weather Report, Return to Forever, Mahavishnu Orchestra, Jaco Pastorius...