ГЛИБ
Понедељак, 7. фебруар, 20.00, Велика сала
Глиб је породица искусних београдских музичара (ЈУ Група, Џа или Бу, Он Тур, Вентолин) окупљених око једноставне идеје: стварања и снимања музике на најједноставнији могући начин. Уживајући у заједничкој свирци, у једној просторији, окупљени око једног микрофона. Као што се радило на почетку. Циљ је радост, непосредност и осећај заједништва, а не перфекција, тако лако достижна у време дигиталних димних завеса. Ово је покушај да се на тренутак подсетимо невиности и мајсторства рок музике. Ова мала породица, коју чине: Rooster Glib – гитара, C. Thornton Glib – бас, JB Glib – вокал и гитара, снимила је (2019) ЕП од четири нумере у Down there студију, под продуцентским надзором Уроша „The Duke“ Милкића. Песме су одсвиране на инструментима и појачалима углавном старим четрдесетак година или више, тако да није замерити на повременим шуштањима, крцкањима и шапутањима старих духова. Лес полови, телекастери, пресижни, делуксеви су се добро показали. Жице су вибрирале, ваздух је треперио, рибони су покренули траке у правом смеру… рок се ролао полако. После два ЕП-ја, Глиб објављује своје прво дугосвирајуће остварење – Blue Collar Elite Escort Motel. На око 73 минута нашло се 17 нумера. Два инструментала, једна обрада и доста нових песама, које се крећу од акустичног угођаја, кантри распеваности, дисторзиране меланхолије до сочног рокенрола и дугих гитарских пасажа. Blue Collar Elite Escort Motel је једна руина низ магистралу у којој, у свако доба, можете да нестанете, склоните се од свакодневних глупости. Уз добро вино или црно пиво и флашу бурбона, како вам драго, опустите се и остварите најскривеније жеље, пориве и страсти. Без сувишних питања и осуде душебрижника. Јер, ко напорно рмба сваки дан, може да ради штагод му се прохте кад падне ноћ. Слобода, човече. Рокенрол! Ево шта легендарни Жикица Симић каже за живи наступ Глиба: „Глиб у Електропиониру, 4.10.2019. - Глиб је нова група Владе Мариновића. Ја сам одушевљен. Чини ми се да смо добили први прави Американа бенд. Велики Влада и његова екипа су овладали у поптуности тим музичким жанром. Могу да се појаве на било којем светском Американа фестивалу. Музика је текла у фином, лењом ритму, који је са метрономском тачношћу одређивао врло компетентни бубњар. Басиста је исцртавао трасу имагинарног пута којим су, са одважноћу и самопуздањем, марширале две електричне гитаре. Гитаре имају онај „twang“ који је заштитни знак овог жанра. Глиб звуче као да Crazy Horse (или Green On Red) свирају песме Вилија Влотина. Глиб су српски Richmond Fontaine. Влада пева на енглеском. Не разумем све, али разумем довољно. Чујем да се у његовим песмам ваља нека тешка, карвероваска или, боље, влотиновска прича о животу на маргини, на путу, у граничним егзистенцијалним ситуацијама. Док сам слушао Глиб стари филмови су се поново одмотавали, прочитане књиге поново отварале, омоти старих плоча се приказивали, нека друга времена изненада су оживела.“
УЛАЗ Џ