GLITCH FILM: УМЕТНОСТ ГРЕШКЕ

Субота, 1. јун, 20.00, Мала сала

Ејла Ковачевић (Хрватска) и Дмитри Фролов (Русија)

Један од најистакнутијих облика субверзивне филмске праксе је умeтност глича (glitch) која истражује дискурсе око електронских технологија и доводи у питање митове о њиховој стабилности, идеолошкој неутралности и савршености. Дестабилишући и дезинтегришући слику употребом разних алгоритамских алата или физичком манипулацијом уређаја, глич-уметници разоткривају материјалност медија и њихов утицај на друштво. Роза Менкман у раду Пропаст PAL-а користи технике датабендинга и метафору анђела историје Валтера Бенјамина како би поближе проматрала прелаз с аналогне на дигиталну телевизију, који се догодио неприметно и преко ноћи. Ослањајући се на Бенјаминово разумевање меланхолије, Џон Рафман у филму Shadowbanned говори о променљивој перцепцији историје, времена и стварности у хипер-убрзаном дигиталном добу. Сродан археолошки приступ медију може се применити на много раније технологије покретних слика, као што је то видљиво у филму Пламен који се бави нитратним целулоидним филмом уништеним ватром и временом. С друге стране, многи уметници глича користе технологије супротно њиховој предвиђеној сврси, с циљем критичког пропитивања те разоткривања њихових ограничења и латентних идеологија.

Споменути радови, као и други, део су програма чији циљ је да прикаже различите облике уметности глича, у ширем смислу схваћене као продуктивне критичке и формалне стратегије која вреднује грешку, застарелост и неконвенционалне употребе медијских технологија.

Програм:
• Пропаст PAL-a (Роза Менкман / Rosa Menkman, 2010, 8′, Низоземска)

• Пламен (Сами ван Инген / Sami van Ingen, 2018, 15′, Финска)

• Shadowbanned (Џон Рафман / Jon Rafman, 2018, 8′, Канада)

• Zounk! (Били Ројш / Billy Roisz, 2012, 6′, Austrija)

• Зашто се полицајци међусобно не туку? (Грејсан Ерл / Grayson Earle, 2021, 9′, САД)

• Белешке Гога Магога (Риар Ризалди / Riar Rizaldi, 2022, 20′, Индонезија)

• Унутрашње предграђе (Пека Саси / Pekka Sassi, 2009, 11′, Финска)

Кустоси и предавачи::

Дмитри Фролов (1988, Калињинград) је филмски кустос и истраживач у пољу експерименталног филма. Од 2017. до 2022. године радио је као кустос на Међународном фестивалу експерименталног филма у Москви. Курирао је бројне пројекције, панеле, изложбе и перформансе те сурађивао с међународним фестивалима и културним институцијама. Живи и ради у Берлину.

Ејла Ковачевић (1989) независна је филмска критичарка, кустосица и истраживачица у пољу уметничког и експерименталног филма. Стална је сарадница Фестивала експерименталног филма и видеа 25fps, чланица селекцијске комисије Међународног фестивала аналогног експерименталног филма Киноскоп (Београд, Србија) те филмска кустосица на /’фу:бар/ Глич Арт Фестивалу у Загребу. Од 2011. чланица је филмског лабораторија Клубвизија (Загреб) у склопу којег организира бројне пројекције, радионице и предавања о аналогној филмској пракси.

(Програм је на енглеском језику.)